 | Погледи на религију у класичној социологији |
|
Од рођења постоји конфронтација са стварима које не можемо објаснити, а некада ни поимати, чак ни у најмањој мери. Можемо само нагађати како је изгледао свет чуда у коме се развијао примитиван човек, за њега самог, свет у коме је он морао истраживати сасвим од почетка, без икаквих додатних објашњења, без књига које би пружиле мисао других које би могле помоћи у развијању сопствене мисли, не. Човек је одувек имао мисао о величини, и верујем да се управо из те мисли, тог неког непојмљивог људског порива за одређеним објашњењем јавила религија, као принцип помоћи у делимичном појашњењу свеобухватне налепнице са знаком питања на себи. Неразумљиво, човек је објашњавао вишим силама. Међутим, током времена, улога религије, која је сада проистекла из тих првих разматрања постојања више силе која прожима и стоји у основи целокупности живота, постала је много комплекснија. Наиме, она је почела да прожима не само духовну сферу човека, већ и друштвену, уједно делујући и као принцип интеграције, али и принцип дезинтеграције. Она је постала облик друштвене свести, друштвена појава, елемент сваке културе. Она задире чак и у оне најскровитије делове људске психе што је додатно чини једном високо значајном проблематиком, и у теоријском и у практичном смислу. |
 | Одговор: Погледи на религију у класичној социологији |
|
Највећи квалитет овог рада је успешно убеђивање читаоца да је аутор доиста заинтересован за тему и да је истражујући је дошао до барем неких одговора на питања која су га "мучила" До којег сте закључка дошли на крају, постоји ли и ако постоји у чему се састоји разлика у преводу познатог слогана Маркса о религији као "опијум за народ" и "опијум народа" или "народски опијум" (на енглеском, opium of the people, на немачком "Opium des Volkes" , у оба случаја генитив) ? |
| Re: Одговор: Погледи на религију у класичној социологији |
|
Моје мишљење је да заправо постоји разлика и да није адекватно користити превод „опијум за народ“ уместо „опијум народа“... Прва верзија би означавала манипулацију људима, известан вид средства који владајућа класа користи да би овладала масом, контролисала је. Насупрот томе, када сам читала Марксову критику, одмах ми је било јасно да Маркс, у овом делу, разматра религију на нешто вишем нивоу. Наиме, он говори о томе како је човек створио религију са потребом за извесним илузорним, имагинарним остварењем људскости у оним околностима у којима је човеку то потребно; како је религија илузорна срећа, лажна и отуђена свест човека која онемогућује стварни развој људских способности. Рекла бих да је он у овом тексту више вођен идејом религије као нечега што потиче из самог човека, захтевом да тај исти човек напусти стање коме је та религијска илузија неопходна. Верујем да је он овде усредсређен на индивидуалну еманципацију, а не на неку побуну против државе која манипулише људским животима. Не „револуција“ против државе већ против сопствене отуђене свести! Самим тим, то је опијум који влада народом, а не опијум који је створен да би се владало народом. Само желим да напоменем да ја овде не тврдим да у оквиру марксистичког становишта не треба разматрати религију као вид експлоатације класе од стране класе и слично томе, већ само да се у својој религијској критици, где наводи овај слоган, не бави овим аспектом религије. У случају да се је то имао на уму, не бисмо се сусрели са „Opium des Volkes“ већ са „Opium für das Volk“. |