Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

Да, имате право да и источњачке религије поседују извесна правила. Нпр. познато ми је да будизам „пропагира“ пет рецепата живљења. И да, онда одиста имају улогу извесног усмеравања понашања, људског делања... Али лично сматрам да се та правила ипак разликују од оних које нпр. срећемо у хришћанству. Та разлика се може наслутити већ у називима – десет заповести насупрот пет рецепата живљења. У хришћанству имамо „Не убиј!“, док у будизму имамо „Не убити или повредити ниједно живо биће“. На неки начин, чини ми се да у другом случају имамо извесне упутнице, савете, усмерење док у првом случају, у самом концепту заповести наилазимо на ту обавезност понашања, неопходност.

Такође, у будизму имамо нпр. и неговање ума, и имамо доста шире оквире, где је битна индивидуалност, где се опет даје нешто већа слобода у постизању вишег нивоа духовности него што је то случај у хришћанству где смо усмерени не на неговање свога ума већ на неговање вере која је вођена Христом.

Тако да, лично, не видим јака ограничења у источњачким религијама, не видим тако догматична становишта и тако висок ступањ конзерватизма.

Да, припадност одређеном колективу свакако може имати утицај на доживљај религије. То смо имали и код Вебера. Јасно је да ће они слојеви који се налазе у незавиднијем положају имати већу потребу за религијом, за мишљу о избављењу, спаситељу... Ја нисам тврдила да је ово потребно занемарити, већ да некада треба имати у првом плану једну индивидуу, шта за њу религија представља, јер можда за неку особу религија не мора бити само израз неке потребе, начина компензације.

Такође, када је у питању марксистичко становиште, ја не сматрам да је оно потпуно атеистичко, да захтева одрицање од духовног доприноса религије, не, већ да не смемо мислити да је тај лажни облик свести, та илузорна срећа нешто искључиво лоше. Ту првенствено мислим на то да морамо бити свесни чињенице да природно нисмо сви једнаки, исти. Ми се рађамо са различитим способностима, стога сматрам да је јако битно узети у обзир и оне особе које нису способне да достигну идеал коме тежи Маркс, јер нису религија и остале друштвене творевине све што одређује једну личност, већ ту постоји низ психолошких фактора који могу отежати покушај мењања околности и нас самих, па чак га и некада у потпуности онемогућити.