 | Одговор: Погледи на религију у класичној социологији |
|
Врло сте лепо резимирали своје закључке о истраживаној теми: "слажем се са Диркемом да је религија друштвена ствар. Ипак, у неком личном идеолошком смислу, и притом свесна таквог карактера, сматрам да начело интегративне функције не треба бити религија, већ да то треба бити осећање људскости. Потом, са Марксом се слажем да људи треба да се ослободе стања илузорне среће, да треба да се еманципују, али не заузимам став као Маркс да треба бити атеиста, не. Наиме, можда је моје мишљење одиста слично будистичком учењу, али верујем да је потребно да људи пребаце тај неки религиозни атрубуциони спољашњи локус у своју унутрашњост, тј. да спољашњи локус постане унутрашњи локус. Сматрам да свако треба да се посвети личној духовности али да притом не тражи нека дефинисана божанства, да не налази у њима наду већ да створи неку индивидуалну духовну слику која би сада представљала више мотив за личну надградњу него наду." Који друштвени чиниоци утичу на избор одређеног теоријског и методолошког становишта, те које су друштвено-политичке импликације опредељивања за сваког од њих? |