Picture of Mina Pavlovic
Погледи на религију у класичној социологији
by Mina Pavlovic - Friday, 28 January 2011, 07:22 PM
 

Погледи на религију у класичној социологији

Од рођења постоји конфронтација са стварима које не можемо објаснити, а некада ни поимати, чак ни у најмањој мери. Можемо само нагађати како је изгледао свет чуда у коме се развијао примитиван човек, за њега самог, свет у коме је он морао истраживати сасвим од почетка, без икаквих додатних објашњења, без књига које би пружиле мисао других које би могле помоћи у развијању сопствене мисли, не. Човек је одувек имао мисао о величини, и верујем да се управо из те мисли, тог неког непојмљивог људског порива за одређеним објашњењем јавила религија, као принцип помоћи у делимичном појашњењу свеобухватне налепнице са знаком питања на себи.

Неразумљиво, човек је објашњавао вишим силама. Међутим, током времена, улога религије, која је сада проистекла из тих првих разматрања постојања више силе која прожима и стоји у основи целокупности живота, постала је много комплекснија. Наиме, она је почела да прожима не само духовну сферу човека, већ и друштвену, уједно делујући и као принцип интеграције, али и принцип дезинтеграције. Она је постала облик друштвене свести, друштвена појава, елемент сваке културе. Она задире чак и у оне најскровитије делове људске психе што је додатно чини једном високо значајном проблематиком, и у теоријском и у практичном смислу.

Picture of Вера (Vera) Вратуша (Vratuša)
Одговор: Погледи на религију у класичној социологији
by Вера (Vera) Вратуша (Vratuša) - Tuesday, 8 February 2011, 03:20 AM
Врло сте лепо резимирали своје закључке о истраживаној теми: "слажем се са Диркемом да је религија друштвена ствар. Ипак, у неком личном идеолошком смислу, и притом свесна таквог карактера, сматрам да начело интегративне функције не треба бити религија, већ да то треба бити осећање људскости. Потом, са Марксом се слажем да људи треба да се ослободе стања илузорне среће, да треба да се еманципују, али не заузимам став као Маркс да треба бити атеиста, не. Наиме, можда је моје мишљење одиста слично будистичком учењу, али верујем да је потребно да људи пребаце тај неки религиозни атрубуциони спољашњи локус у своју унутрашњост, тј. да спољашњи локус постане унутрашњи локус. Сматрам да свако треба да се посвети личној духовности али да притом не тражи нека дефинисана божанства, да не налази у њима наду већ да створи неку индивидуалну духовну слику која би сада представљала више мотив за личну надградњу него наду."
Који друштвени чиниоци утичу на избор одређеног теоријског и методолошког становишта, те које су друштвено-политичке импликације опредељивања за сваког од њих?