Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

Погледи на религију у класичној социологији

Од рођења постоји конфронтација са стварима које не можемо објаснити, а некада ни поимати, чак ни у најмањој мери. Можемо само нагађати како је изгледао свет чуда у коме се развијао примитиван човек, за њега самог, свет у коме је он морао истраживати сасвим од почетка, без икаквих додатних објашњења, без књига које би пружиле мисао других које би могле помоћи у развијању сопствене мисли, не. Човек је одувек имао мисао о величини, и верујем да се управо из те мисли, тог неког непојмљивог људског порива за одређеним објашњењем јавила религија, као принцип помоћи у делимичном појашњењу свеобухватне налепнице са знаком питања на себи.

Неразумљиво, човек је објашњавао вишим силама. Међутим, током времена, улога религије, која је сада проистекла из тих првих разматрања постојања више силе која прожима и стоји у основи целокупности живота, постала је много комплекснија. Наиме, она је почела да прожима не само духовну сферу човека, већ и друштвену, уједно делујући и као принцип интеграције, али и принцип дезинтеграције. Она је постала облик друштвене свести, друштвена појава, елемент сваке културе. Она задире чак и у оне најскровитије делове људске психе што је додатно чини једном високо значајном проблематиком, и у теоријском и у практичном смислу.