Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

Истраживање је спроведено на узорку од 120 ученика средњих школа у  Београду и  Панчеву, из XV београдске гимназије 60 ученика, матураната, друштвеног смера и из медицинске школе „Стевица Јовановић“ такође 60 ученика завршне године. Циљ овог истраживања јесте (попут циља истраживања Драгољуба Ђорђевића) да се установи присутност и интезитет елемената религиозне свести и религиозног понашања, односно да се утврди обим и интезитет (не)религиозности како би се стекла слика о карактеру и одмаклости процеса секуларизације код омладине.Одлучила сам се за ове две школе из разлога што је у ранијим истраживањима уочена веза између природе предмета студија (природних и друштвених наука) и религиозности код студената, па аналогно томе сам желела да проверим да ли ће се испољити иста корелација код средњошколаца. Такође ме веома занимао однос религиозности градске и  сеоске популација, као и то да ли је религиозност заступљенија у женској популацијиУпитник сам саставила од пробраних питања упитника Драгољуба Ђорђевића који је коришћен приликом истраживања „Студенти и религија-(не)религиозност студената у Нишу“.

Од 120 испитаника 33 испитаника је мушког пола или 27,5 % док је 87 испитаника женског пола или 72,5 %. Од испитаника се 119 изјаснило за место становања, у сеоском окружењу живи 35 испитаника или 29,4% док у граду живи 84 испитаника 70,6%. На  питање „Да ли сте религиозни?“ одговори изгледају овако одговор верник сам дало је чак 95 испитаника или 79,2%, неопредељен сам 14 или 11,7%, нисам верник 8 или 6,7% и атеиста сам свега 3 испитаника или 2,5 %.

Што се тиче конфесионалног порекла 109 испитаника или 90,8% се изјаснило као православног, 3 испитаника или 2,5% као католичког, 1 као исламског или 0,8%, 3 испитаника или 2,5% као протестантског и 3 испитаника или 2,5% су се изјаснили да су без конфесионалног порекла. Из резултата може се закључити да је на религиозност младих утицало у великој мери да ли су код куће религиозно одгајани. Од оних испитаника који су религиозно одгајани код куће чак 98,2% себе сматра верницима, неопредељених има 1,8%, док се нико није изјаснио као нисам верник или атеиста сам. Код оних који сматрају да су код куће одгајани религиозно али мало чак 80%  је изјаснило да су верници, 8,9% неопредељени и 11,1% да нису верници и нико се није изјаснио категоријом атеиста сам. Код испитаника код којих се није у кући говорило о религији 23,5% се изјаснило да су верници, 52,9 % неопредељени, нису верници 17,6% и атеиста сам 5,9%.  Код оних који су атеисатички одгајани сви испитаници или 100% су се изјаснили као атеиста сам.

Према тзв. скали религиозности 42,9% испитаника је изјавило  да су уверени верници, 26,9% да су религиозни али не прихватају све што њихова вера учи, 15,1% доста размишља о религији али није начисто да ли верује или не, 5,9% је равнодушно према религији, 7,6% није религиозно иако нема ништа против религије, 1,7% није религиозно и противи се религији.

Оно што се показало изузетно занимљивим  јесте однос испитаника који сматрају себе увереним верницима према одласку на недељну литургију, исповедању и посту. Чак 54,9% никада не иде на недељну литургију, док 45,1% то чини повремено. Такође од испитаника који себе сматрају увереним верницима чак 74,5% се никад не исповеда, 23,5% то чини ретко, а свега 2,0% то чини често. Код поста је мало другачија ситуација те 25,5% никада не пости, 66,7% ретко, а тек 7,8% то чини често. Слика слављења верских празника код куће је другачија. Чак 91 испитаник или 75,8% слави све верске празнике, 22 или 18,3% само неке, 3 испитаника или 2,5% само крсну славу, и 1 испитаник или 0,8% не слави празнике.

 Уколико направимо разлику између традиционалне везаности и актуелне везаности за цркву и религију и притом традиционалну везаност (у нашем истраживању) за цркву и религију пратимо преко: 1.) конфесионалне и верске самоидентификације 2.) слављења празника, а актуелну везаност преко: 1.) религијског понашања као непосредне дужности верника тј. индикатора о посећивању литургије 2.) религијско понашање као „чин побожности „ односно упражњавање поста, можемо на основу резултата истраживања закључити да код младих провлађује управо традиционална везаност за цркву и религију.

Што се тиче питања да ли је религиозност заступљенија у женској популацији него у мушкој резултати су следећи: од испитаника који су се изјаснили као верници  удео момака је 29,5% а  девојака 70,5% ( узевши у обзир да је удео девојака уопште у узорку 2,6 пута већи) можемо рећи да су девојке тек мало више религиозније у односу на момке. 

Такође постоји, додуше мала, разлика између религиозности сеоске и градске популације, од испитаника који су се изјаснили као верници 31,6% живи у селу, док 68,4% живи у граду(поново узевши у обзир даје удео сеоске популације уопште у узорку 2,4 пута мањи у односу на градску).

На основу разултата овог истраживања могу рећи и да постоји стабилна корелација између природе студија- у овом случају  друштвеног или природног смера школовања-и религиозности, те су заиста млади склонији природним наукама религиознији од младих усмерених ка друштвеним наукама, па тако од оних који су се изјаснили религиозним 56,8% наклоњено је природним наукама а 43,2 друштвеним.

Истраживање Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду из 1999. године показало је да уверених верника има 26,6%. У категорији „религиозан сам али не прихватам све што моја вера учи“ има 32,7% испитаника. О религији размишља, али није начисто да ли верује или не-14,5% испитаника. Према религији је равнодушно 6,8% испитаника, док је оних који не верују, али немају ништа против религије 17,6 %. Ово истраживање регистровало је само 1,4 противника религије. Ако упоредимо резултате добијене овим истраживањем

видимо да је дошло до неких промена, у првој категорији долази до повећања са 26,6% на 42% у категорији уверених верника,  у другој до смањења са 32,7% на 26,9%, у трећој категорији имамо приближно исте резултате са 14,5%на 15,1%, према религији је било равнодушно 6,8% док је сада 5,9%, пртивника религије било је 1,4% а сада 1,7%. Може се закључити (барем по овим резултатима) се млади враћају религији па макар то била традиционална везаност и да чак можда је у току процес десекуларизације.