Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

Схвтање друштва и метода

Макс Вебер је један од највећих немачких социолога који има велики утицај на развој социологије..

У жељи да избегнем да ово постане биографски текст о Веберу, желео бих да успоставим однос између његовог научног метода и његово схватање друштва.

Његови главни методлошки радови настали су из потребе да оштри сукоб између крајњег историцизма и схватања да су у друштвеним наукама неопходни теоријски системи да у сред тог хаоса направи властито становиште. Вебер је уопште расправљао о методолошким проблемима не желећи да сва та расправљања сабере у једно целовитије дело. У самим схватањима метода друштвених наука се налази неколико проблема:

· Наука против културних вредности

· Избора теме истраживања

· Објашњавање друштвених појава

· Идејни типови и њихова употреба у објашњавању друштвених појава

Разлог због кога је Вебер тако плодоносан писац је због тога што је довео у везу истраживачке проблеме и парадигме са тренутном културом. Једно од његових највећих дела је ''Протестантска етика и дух капитализма''. У овом делу које Вебер директно говори о томе да је религија и систем вредности које она доноси са собом, да је то оно што је направило да Запад постане толико економски моћан.

Што би значило да ако је главни циљ неке културе материјално благостање и ако се цело друштво сконцентрише на тај циљ, подсвесно ће и сва друштвена истраживања такође на ту страну да се окрену.

У самом проучавању друштава битно је схватити са којим се смислом појединци крећу да би остварили своје циљеве, Вебер чак говори о томе да је потребно и корисно да се неки друштвени облици могу схватити као неке врсте одвојене личности. Овакав изразити методолошки индивидуализам Вебер функционалистичком приступу признаје само малу вредност.

Вебер друштвеним наукама даје предност у могућности разумевања појединца као елемента друштвених целина, док природне науке откривају везе и узрочности у неким компликованим појавама.

Веберов рад Методолошке основе социологије је његов најбрилијантнији рад о самој методи истраживања, у њему се највише налази методолошког индивидуализма. Критика Вебера је у томе што се он окренуо више психолошким факторима појединца, ограничавајући везе у друштву, и у неспособности да схвати све разноврсне смисаоне везе које постоје у друштвеним облицима деловања и култури, јер оне не улазе потпуно у искуство неког појединца нити се могу извући из збира искустава.

Мада морам да кажем да је ова кртика потпуно нелегитимна јер ако је Вебер стварно овако писао, чему онда ''Протестантска етика и дух капитализма''.

У Веберовој методологији и у покушају стварања теоријског система веома је битно напоменути идејне типове општег карактера, који се односе на друштвене појаве које нису ограничене на један историјски период или на једно друштво него се јављају у ширем контексту. Постоје различити облици идејних типова као што су на пример идејни типови облика владавине итд.

Међутим Вебер као и многи други нису много допринели развоју неких средстава за подробније истраживање друштвених појава чак ни у области скупљања података о друштвеном животу где би се то могло највише очекивати.

(урадити поређење са Марксом и мало још темељитије са Диркемом)