Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

Однос теорије друштва и методологије његовог истраживања код Маркса

Сваки теоретичар друштва и научник гради своју теорију на основу неких истраживања, и до закључака долази коришћењем одређених метода. Те методе су увек уско повезане са теоријом одређеног научника и поклапају се са његовим виђењем друштва. На пример, ако неки научник заступа идеју еволутивног развитка друштва, природно је очекивати да ће се његов метод ослањати првенствено на проучавање историје, и највероватније ће користити историјско-упоредни метод да докаже или изгради своју теорију. То наравно не значи да он можда неће користити методе преузете из чак неких других наука, али ће се свакако трудити да их прилагоди својој теорији.

Карл Маркс, научник који себе није сматрао социологом, видео је индустријско капиталистичко друштво као стални сукоб између првенствено две класе које он назива експлоататори и експлоатисани, то јест они који имају власт над средствима за производњу и политички слободни радници који имају само један начин да преживе, а то је да продају своју радну снагу овим другима (касније се у његовом делу јавља и трећа класа земљопоседника). Експлоататори су у ствари капиталисти којима је једини циљ повећање капитала. Марксово истраживање је усмерено према проучавању оваквог друштва и тражењу начина да се капитализам замени другачијим друштвеним поретком у ком неће бити израбљивања, социјалистичким друштвом. Он сматра да наука треба да буде критичка анализа постојећег друштва. Он је у свом делу детаљно проучио капитализам користећи притом разне научне технике и методе. Полазећи од једне врло опште аналитичке апстракције, коју је он даље развијао користећи разне логичке принципе, математику (на пример, у својим исказима везаним за вишак вредности), упоредни метод, функционални метод, искуствено проверавао користећи статистику (статистику је користио и да покаже манипулацију статистичким подацима) и примењујући своје опште теоријско становиште на конкретне историјске случајеве. Са тако прецизним знањем о постојећем друштву он је направио конструкцију распада капитализма. Тврдио је да буржоазија у капиталистичком друштву мора стално да усавршава оруђа за производњу како би опстала, али на одређеном степену развитка она више неће бити у стању да њима влада и да ће то изазвати све дубље и теже економске кризе. На крају крајева, Маркс се посветио и освешћивању радничке класе, то јест преображајем из такозване класе по себи у класу за себе и рачунао је на радничку социјалистичку револуцију.