Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

Врло је добро што у почетку излагања постављате питања на која желите у вашем раду да пронађете одговор и на тај начин привлачите читаочеву пажњу. Мање је добро што изгледа нисте имали времена да још једном прочитате свој рад и да га формално и садржински дорадите у смислу прецизирања формулација питања и одговора до којих сте дошли.

1. Нисте ли одвише поједностављено устврдили да се Диркем „уопште није бавио“ питањем ко су носиоци власти и моћи, имајући у виду Диркемове текстове о аномичној и принудној подели рада и незаситним апетитима послодаваца?

2. Ослањајући се на уџбенике стављате Марксу у уста изразе историјски и дијалектички материјализам мада их он сам није употребљавао, тезу да нас сукоб јача а стагнација уништава, или Марксово схватање идеологије тумачите као „изобличену реалност коју стварају капиталисти“! Зашто читаоцу нисте понудили никакав цитат да оправдате тврдњу да је Маркс дефинисао моћ и власт „врло пристрасно и не објективно“?

3. Зашто сте чак и Вебера, којега сте ви сами цитирали у речнику цитата према избору делова из изворних текстова, у овом семинарском раду цитирали и према Википедији и поједностављујућим уџбеницима? Набрајање Веберових наводно различитих дела „'Протестантска етика и дух капитализма', 'Вероисповест и друштвена слојевитост', 'Дух капиталзима', 'Лутерово схватање позива', 'Религиозни основи овоземаљске аксезе'.» говори да никада нисте узели у руку оно прво наведено.

На основу чега тврдите да Вебер «није имао никакву позадинску намеру у дефиницији појмова већ само намеру да дође до њене суштине тј претстави је у правом светлу», када је Вебер сам био далеко критичнији према властитој теорији и методи, наглашавајући у првом кораку истраживања одлучујући утицај изван науке одабраних вредности као критеријума избора шта је по одговарајућем истраживачу оно битно у појави коју истражује? Пошто је сматрао да су поједине вредности у непомирљивој међусобној борби, како би се Вебер могао сложити са вама да је пружио «праве» дефиниције? Које су сличности и које разлике између Веберовог и Марксовог схватања моћи и власти?

4. Да ли сте сигурни да имате једнак друштвени статус са људима који имају далеко већу моћ од вас? Не зависи ли одговор на ово питање управо од начина на који дефинишете друштвени статус и моћ, полазећи од неког вредносног, дакле пристрасног, избора критеријума шта је битно за одређење тих појмова?

5. Како можете истовремено да тврдите да „данас више не знам ко је (власт) поседује» с једне стране, и да «стално тај ресурс бива коришћен од стране политичке елите у којој нема промене», с друге? Да ли постоји нека веза између «политичке елите», «послодаваца» и «владајуће класе»?