ТИМИД: Друштвена моћ и власт

Овај текст сам написао након рада на једном од класика социологије конкретно Макса Вебера.

Хтео бих да започнем са поређењем између тројце 'очева' социологије који су је ближе дефинисали и на чијим врлинама и манама у размишљању већина студената дипломира. Начин мог поређења њих тројце се базира на основу два термина: друштвене моћи и власти. У нади да ћу успети само на основу овог малог делића да стекнем нешто о чему већ дуже време размишљам, а то су одговори на неколико питања, као нпр Зашто сва три социолога нису јасно дефинисала појмове као што су власт и моћ? Зашто их неки дефинишу само у оквиру своје теорије док га други дефинишу врло површно? Зар сва тројца нису видела патњу око њих? или су само видели оно што су желели да виде?

Почео бих од социолога који ми је на почетку највише пажње заокупио, то је Емил Диркем. Емил Диркем је свакако најзначајнија особа француске социологије 19-тог и 20-тог века чија се социологија назива социологизам. Социологизам као социолошку теорију узима за свој предмет позитивистичку методологију, и став којим је друштво у каузалном односу према појединцима појединачним друштвеним појавама и култури уопште. Појам појединац, човек, индивидуум, не условљава друштво, друштвена догађања, нити је у било ком односу према друштву, већ обрнуто друштвена дешавања обликује појединца, човека и његове вредности, притом усмеравајући његово деловање. У овом случају друштво је носилац моћи и власти док је појединац обликован.
Друштвени фактори носе ознаке присиле на покорност и интеграцију. Што наравно много објашњава зашто се Диркем толико залагао за строгу меритократију (друштво које се базира на социјалној мобилности базираној на заслуге).
И даље је друштво то које поседује моћ и власт. Чак и у религији, анализирајући је у њеном основном облику у покушају да је разуме у свом делу 'Елементарни облици религијског живота' он долази до закључка анализирајући племе Абориџана, да се у поклањању тотему појединац у ствари приклања друштву као колективитету. Што даље јасно води до претпоставке да својим моделом тј теоријом покусава да објасни стварност. И даље није јасно тј отприлике се може претпоставити ко су носиоци власти и моћи у његовој теорији, али се он том темом уопште није бавио јер његова идеја је била исувише окренута заједници да би било коме у њој давао посебну битност и значај.

Следећи социолог који ми је привукао пажњу је био Карл Маркс. Марксово гледиште 'заснивало се на ономе што је он називао материлјалистичко схватање историје' (13 , 2007: Гиденс) и наравно његова чувена изрека 'Целокупна историја људског рода до данас јесте историја класних борби' (13 , 2007: Гиденс). Маркс се пре свега концентрисао на промене које су се дешавале у модерној епохи, анајважније промене по њему су биле оне уско повезане са капитализмом. У срцу његовог истраживања је био главни сукоб између протагониста и антагониста капитализма тј између капиталиста и радника.
Оно што је мене највише заинтригирало је то што је он читаво своје поимање стварности базирао на 'позајмљеној' теорији дијалектичког материјализма. По којој је сукоб оно што нас обликује и дозвољава нам да јачамо, док нас стагнација уништава (1042, 2002: Хараламбос), све је базирао на тој теорији од сврхе религије која служи да би стварала илузију награде у надгробном животу и самим тим служила 'израбљивачима' до теорије да сами капиталисти стварју изобличену реалност коју он назива 'идеологија'. Иако ми се можда није свидео сурови економски поглед на стварност, имао сам класичара који је доделио друштвену моћ и власт на једну страну, и сам је скоро дефинисао, додуше врло пристрасно и не објективно, али ипак стварно.

И коначно трећи класичар социлогије који ми и дан данас привлачи пажњу због својих идеја, не тако јасно одређене идеологије и не толико јаке емотивне везаности за своје истраживање (барем се толико не показује у његовом раду). Макс Вебер се и као његов претходник наравно не може описати као само социолог, већ као човек широког образовања, дотичући многе гране науке. 'По Веберовом мишљењу, економски чиниоци јесу важни, али идеје и вредности исто тако имај велики утицај на друштвене промене', 'Вебер је веровао да би социологија требало да се усредсреди на друштвено делање, а не на структуре' (15, 2007: Гиденс). Из сагледавања неких његових радова може да се закључи да се више базирао на идејни део истраживања, додуше ни практични део није изостајао, нека од његових дела су: 'Протестантска етика и дух капитализма', 'Вероисповест и друштвена слојевитост', 'Дух капиталзима', 'Лутерово схватање позива', 'Религиозни основи овоземаљске аксезе'....

Одређени разлог зашто прихватам његове анализе са великом пристрашношћу је што није имао никакву позадинску намеру у дефиницији појмова већ само намеру да дође до њене суштине тј претстави је у правом светлу. Јасно одвајајући термине моћи и власти он их дефинише као:моћ је 'изглед једног човека или више људи да спроведу сопствену вољу у неком заједничком делању, чак и упркос отпору других који у том делању учествују." )(изгледе једног човека или више људи да спроведу сопствену вољу у неком заједничком делању, чак и упркос отпору других који у том делању учествују."изгледе једног човека или више људи да спроведу сопствену вољу у неком заједничком делању, чак и упркос отпору других који у том делању учествују." (Wikipedia, http://sr.wikipedia.org/wiki/MOĆ) док се власт дефинише као "Власт, то јест вероватноћа да се за једну одређену заповест прибави послушност, може почивати на различитим мотивима оних који се покоравају. Она може бити условљена тиме што они који се покоравају настоје да дату ситуацију искористе у сопствеом интересу, дакле чисто циљно-рационалним процењивањем шта је корисно а шта штетно. С друге стране, она може бити условљена обичајем, то јест тупим привикавањем на једну одређену врсту делања. И, најзад она може бити условљена чисто афективним мотивима, то јест само чистом склоношћу оних који се покоравају. Али власт која би почивала само на таквим основама била би релативно непостојана. Стога они који наређују и они који слушају обично оправдавају власт извесним унутрашњим разлозима, разлозима који указују на њену легитимност, и уздрмавање вере у легитимност власти обично има далекосежне последице. У сасвим чистом облику постоје само три легитимна основа власти, од којих сваки - разуме се у чистом типу - има битно различиту структуру управног апарата и служи се битно различитим средствима управљања.'' (359-360, 1987: Ђурић). Чињеница која не може да се игнорише је да неки од данашњих класика користе Веберове одреднице ових термина, из једноставног разлога што други класици и социолози после њих нису дали подобнију дефиницију ових појмова: 'Моћ је способност поједнца или групе да оствари сопствене интересе чак иако се други томе противе' (424, 2007: Гиденс); 'Власт се односи на легитимно коришћење моћи којом располаже влада' (425, 2007: Гиденс).

Разлог због којих сам се сконцентрисао на ова два појма нису само питања које сам већ навео на почетку, већ су и та што желим боље да разумем одакле одређеним људим велика моћ иако им је друштвени статус једнак мом, оно што ме такође занима је како се дефинише власт, јер ја данас више не знам ко је поседује, и зашто стално тај ресурс бива коришћен од стране политичке елите у којој нема промене, већ стално исти људи се смењују на власти годину за годином. Моја питања о класицима јесу одговорена, али бојим се да политичкој клими у којој данас живимо моја друга питања неће наићи на одговор у скорије време.

Литература

Вебер Макс (1921) ''Основни социолошки појмови'', преводи из Привреде и Друштва, Социолошка хрестоматија, Ђурић М. 1987: Социологија Макса Вебера, ИТРО ''Напријед'', Загреб, стр. 359-360.

 Мајкл Харалмбос (2002) Социологија: теме и перспективе, Golden Marketing, Загреб, стр. 1042.

Wikipedia, http://sr.wikipedia.org/wiki/MOĆ

Ентони Гиденс (2007) Социологија, Економски факултет, Београд, стр. 13, 15, 424, 425.

Врло је добро што у почетку излагања постављате питања на која желите у вашем раду да пронађете одговор и на тај начин привлачите читаочеву пажњу. Мање је добро што изгледа нисте имали времена да још једном прочитате свој рад и да га формално и садржински дорадите у смислу прецизирања формулација питања и одговора до којих сте дошли.

1. Нисте ли одвише поједностављено устврдили да се Диркем „уопште није бавио“ питањем ко су носиоци власти и моћи, имајући у виду Диркемове текстове о аномичној и принудној подели рада и незаситним апетитима послодаваца?

2. Ослањајући се на уџбенике стављате Марксу у уста изразе историјски и дијалектички материјализам мада их он сам није употребљавао, тезу да нас сукоб јача а стагнација уништава, или Марксово схватање идеологије тумачите као „изобличену реалност коју стварају капиталисти“! Зашто читаоцу нисте понудили никакав цитат да оправдате тврдњу да је Маркс дефинисао моћ и власт „врло пристрасно и не објективно“?

3. Зашто сте чак и Вебера, којега сте ви сами цитирали у речнику цитата према избору делова из изворних текстова, у овом семинарском раду цитирали и према Википедији и поједностављујућим уџбеницима? Набрајање Веберових наводно различитих дела „'Протестантска етика и дух капитализма', 'Вероисповест и друштвена слојевитост', 'Дух капиталзима', 'Лутерово схватање позива', 'Религиозни основи овоземаљске аксезе'.» говори да никада нисте узели у руку оно прво наведено.

На основу чега тврдите да Вебер «није имао никакву позадинску намеру у дефиницији појмова већ само намеру да дође до њене суштине тј претстави је у правом светлу», када је Вебер сам био далеко критичнији према властитој теорији и методи, наглашавајући у првом кораку истраживања одлучујући утицај изван науке одабраних вредности као критеријума избора шта је по одговарајућем истраживачу оно битно у појави коју истражује? Пошто је сматрао да су поједине вредности у непомирљивој међусобној борби, како би се Вебер могао сложити са вама да је пружио «праве» дефиниције? Које су сличности и које разлике између Веберовог и Марксовог схватања моћи и власти?

4. Да ли сте сигурни да имате једнак друштвени статус са људима који имају далеко већу моћ од вас? Не зависи ли одговор на ово питање управо од начина на који дефинишете друштвени статус и моћ, полазећи од неког вредносног, дакле пристрасног, избора критеријума шта је битно за одређење тих појмова?

5. Како можете истовремено да тврдите да „данас више не знам ко је (власт) поседује» с једне стране, и да «стално тај ресурс бива коришћен од стране политичке елите у којој нема промене», с друге? Да ли постоји нека веза између «политичке елите», «послодаваца» и «владајуће класе»?

Show parent | Reply

Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

You are here