Picture of Вера (Vera) Вратуша (Vratuša)
Одговор: одговор на тему 4
by Вера (Vera) Вратуша (Vratuša) - Saturday, 26 September 2009, 04:41 PM

Читаоцу овог одговора на постављено питање о значењу и последицама поделе рада се намеће питање на чему аутор одговора првенствено заснива своје «личне утиске» на којима затим заснива своје «закључке»? Очигледно је да аутор користи како примарне изворе (које уредно цитира) тако и секундарне изворе (које готово дословно преузима, али не цитира, што представља велики но но ђаволчић ). Аутор међутим пропушта да доведе у непосредну везу и упореди своја два извора. Да би се ове недоумице читаоца отклониле, било би неопходно да аутор одговора на насловно питање, разјасни следеће недоумице читаоца:

1. Како утиче на формирање личних утисака и закључака на постављено питање ауторово ограничавање истраживања на бављење радом « као производном делатности у оквиру професије која појединцу који је обавља обезбеђује услове за живот. Тако дефинисан појам сужава значење само на професионални рад који има за циљ стицање материјалне добити“?

2. Каква је последица усвајања горње дефиниције рада на одређење поделе рада као кључног појма за одговарање на насловно питање?

3. Да ли су « виђења“ поделе рада Маркса иДиркема само „наизглед супротстављена“ или под поделом рада ова два аутора првенствено подразумевају различите друштвене односе?

4. Која подела рада је по Марксу „извор отуђења, експлоатације и сукоба“? Шта Маркс подразумева под „родним животом“ човека? Које су импликације за одговор на насловно питање Марксова тврдња „да је приватна својина последица отуђења рада,а не узрок отуђења“? Да ли висока плата елиминише изворе отуђења? Зашто се као илустрација за тезу о отуђењу у самом процесу производње наводи цитат који разрађује другу тезу (о присвајању предмета као отуђењу)? Да ли се уопште у изворном тексту може пронаћи основа за преузето уџбеничко тумачење, поједностављујуће до погрешности: „Прва подела ('целокупне људске производње између радника и капиталиста') доводи до експлоатације радника и сукоба између радника и капиталиста, а друга (' подела конкретног рада у самим фабрикама међу радницима') до отуђеног рада“?

5) Која подела рада по Диркему „производи друштвену солидарност“? На који начин та подела рада „доводи до интеграције друштвеног тела“? Да ли Диркем доиста „из... два типа (санкција, репресивних и реститутивних) ...изводи два облика солидарности (механичку и органску)“? Из чега заправо Диркем изводи два облика солидарности? Како објаснити чињеницу да „теоретичари са почетка двадесетогвека називају“ друштва механичке солидарности „примитивна или нижа“? Шта је по Диркему основа сличности садржаја свести припадника друштава механичке солидарности? Која подела рада и по Диркему не доводи до солидарности и како ту и такву поделу рада Диркем назива?

6. Неможе ли се цитирана критика конфликтне перспективе применити и на консензуалистичку перспективу: „Сва та гледишта се темеље на нејасној концепција онога што би људи могли и требало да буду и више говоре о вредносном систему појединих социолога него о истинској природи људи“?

7. Који„вид отуђења“ постоји „и дан данас“ и шта је његов извор ако то није одређени вид поделе рада?