Теорије и методе истраживања друштва (Theories and Methods of Society Research)

У данашњем друштву када се спомене реч друштвена наука, углавном се прво помисли на психологију која се бави индивидуом или филозофијом која се бави смислом живота. Док је једна од најважнијих наука у истраживању друштва скрајнута, или се сматра делом једно од претходно поменутих наука. Катастрофално је то што је јако мало интересовања показано за науку која се бави друштвом у целости, од које потиче сво „рационалоно” сазнање о друштву. Рационалност јесте незаменљиви фактор данашњице, али то је нешто што људи узимају здраво за готово, несвесни колико је генерација научника морало да прође да би се дошло до данашњег нивоа сазнања. Поразно је то што се сама исторична црта социологије игнорише као нешто што је једнако историји, досадно и сувопарно. Чињеница је да је наука о човеку врло млада и самим тим неразвијена, али иако тако млада успела је да се постави као једна од незаменљивих наука у истраживању друштва и друштвених односа. Верујем да постоје два разлога због чега је социологија у сенци других наука:

1. први разлог је то што живимо у времену интензивне индивидуализације – у којој психологија и филозофија добијају примат, јер нас одводе од сурове реалности друштава и воде нас на пут истраживања своје личности, док социологија представља сурову реалност друштва. Данас су читаније књиге које припадају жанру популарне психологије него жанру друштва и његове анализе.

2. други разлог је што уводна литература у социологију је претрпана терминологијом коју неко ко први пут „хвата књигу у руке” не користи у свакодневном говору – поента је да се прва књига са којом се ђак сусреће - а која се бави истраживањем друштва - буде написана тако да користи свакодневни језик и просту рационализацију.

Разлог зашто сам почео да се бавим овом темом ме је погодио у мојој првој години студирања. Мој најбољи друг и ја смо уписали различите факултете, и једног дана смо дискутовали око саме природе науке којом смо почели да се бавимо, довољно је рећи да је тај мој друг уписао један од природних факултета, док сам ја отишао на друштвени. У сред наше дискусије мој друг ми је рекао да на основу онога што је читао у књизи социологије у средњој школи може лако да дедукује да се социологија бави општим знањем, и да она у суштини нема више чиме да се бави, сем да изумре. Наравно нашао сам се увређеним, и даљи ток догађаја је небитан за овај рад, али оно што ме је мој друг својом изјавом нагнао на размишљање је то колико су људи (осврћући се на генерације које ће тек да дођу и на неке генерације које су већ прошле) несвесни доприноса социологије као друштвене науке, тј колико општег знања људи узимају здраво за готово, сматрајући знање које поседују општим, и потпуно несвесни шта се све морало издогађати да би 'они' (говорим о друштвеним слојевима који никад нису дошли у контакт са социологијом, и оним који јесу дошли у контакт са њом, али који не умеју да је цене на начин на који би требало да је цене) се они уопште могли служити тим знањем као општим.

Метод у истраживању који сам хтео да применим и није баш стандардизован, али бих дао себи толико слободе да га назовем ''врстом лаичког мишљења'' или комбиновање различитих врста спроведених анкета слободније врсте, на које су људи одговарали у своје слободно време и под псеудонимима. Такође бих желео да укључим у своје истраживање и одређеног социлога кога сам имао прилике да чујем на телевизији HRT 1:

• ово су форуми:

• Овај сајт конкретно се не бави социологијом, али приказује степен толеранције која се потенцира у великој мери код друштвених наука

• на овај сајт сам сасвим случајно налетео: