Увод у социологију I (Introduction to Sociology I)

Филозофски факултет

Београд

Предмет: Увод у социологију 1

Тема: Заједнички живот мушкараца и жена и њихов положај у друштву

Професор: Професор: Вера Вратуша – Жуњић 

Студент: Ирина Тинтор СО10/24

2010

Заједнички живот мушкараца и жена и њихов положај у друштву

1. Увод

У овом раду ћемо разматрати положаје мушкараца и жена у друштву сходно њиховим разликама које се темеље на бројним социолошким теоријама. Бројни социолози сматрају да у историји човечанства није постојало друштво које се није темељило на разликама између два пола и где те разлике нису битно утицале на њихове положаје. Шта више, сматрамо да има много више њих који мисле да су жене биле те које су кроз историју заузимале инфериорне положаје у друштву. Наравно, ове разлике и данас постоје, али ипак се веома битно променио њихов утицај на неједнакости између ова два пола.

Тако на пример, кроз историју можемо уочити да је основни проблем жена било стицање права у браку, а данас је на пример тај проблем замењен са стицањем права на високе професионалне положаје. Ако пођемо од тога да је брак основна друштвена јединица и да он обезбеђује репродукцију, а затим и социјализацију деце, онда морамо да се посветимо проблему који се односи на заједнички живот мушкараца и жена. Са циљем решавања тог проблема важно је посветити се и конкретним конфликтним ситуацијама које раздвајају ова два пола и лоше утичу на њихов заједнички однос и живот како у браку тако и ван брачне заједнице.

2. Моногамија као предуслов модерног брака

2.1. Први појавни облик моногамије

Моногамија се јавља из потребе за наслеђивањем. То значи да је мушкарцу неопходна гаранција да ће његова жена родити његово дете, које ће наследити очево имање. Моногамија се јавља као резултат на предходни облик брака – полигамију у коме је овакво правило наслеђивања било немогуће. Првобитну моногамију по Фридриху Енгелсу , одликује чврстина брачне везе која се више не може тако лако раскидати, односно, само мушкарац има право на то.

'' Моногамија се заснива на владавини мушкараца, са изричним циљем ражања деце с неоспоривим очинством, а то се очинство захтева јер та деца, као рођени наследници, имају да наследе једног дана очево имање.'' (Енгелс,стр. 54)

Најбољи пример оваквог брака он налази код Грка у херојско доба. Тачније наводи се пример ''Одисеје'' и ''Илијаде'' који по њему најбоље описује положај жена као робиња које су плен великих хероја и које они могу чак и одвести у свој дом и њихову ванбрачну децу прогласити за наследнике који добију мали део очевог имања и на тај начин постају потпуно независни. Њихове жене, морају на то гледати стриктно са одобрењем, без било каквог спора и наравно од њих се очекује да за разлику од својих мужева буду верне, у супротном биле би веома строго кажњиване. Дакле мушкарац је могао поседовати робиње и у исто време бити у моногамном браку. Одатле се рађа једно од препознатљивих обележја моногамије – ''Само за жену, не и за мужа''. (Енгелс, стр. 55)

Код каснијих Грка Енгелс разликује Доране и Јонјане. Код свих видимо да њихова моногамија има и висок степен задржавања норми групног брака, наравно, поново само за мушкарце. Задржане су на пример неке карактеристике полигамије као што је то да је више браће могло да има једну заједничку жену, чак су и пријатељи делили своје жене међусобно. Неверство жене је било нечувено и биле су строго чуване, никада нису излазиле без пратње, и главна дужност им је била старање о кући и деци.

С обзиром да је мали број жена учило да чита и да пише, грци који су изнад свега гајили наклоност према филозофији и науци нису налазили за прикладно да показују икакве емоције или љубав према својим женама на које су гледали као нижа интелектуална бића која ни у ком погледу нису била образована по њиховим мерилима вредности. Сходно томе није било чудно што су се окренули неприродном сексксуалном опредељењу према младим дечацима. Енгелс их због тога критикује, јер сматра да су тако оскрнавили своје богове, али и себе саме.

''Они мужеви, који би се стидели да покажу наклоност према својим женама, забављали су се свакојаким љубакањима с хетерама; али понижење женаосветило се мушкарцима и понижавало је и све њих док се нису срозали у одвратну љубав с дечацима и оскрнавили своје богове, као и саме себе...'' (Енгелс, стр. 56)

На основу свега до сада наведеног добијамо слику о моногамији не као о светој заједници или налажењу идеалне половине већ као у потпуности супротног становишта, односно, она представља искоришћавање жена у циљу имовинског наслеђививања. Користили су се браком да би испунили своју формалну обавезу према прецима и боговима.

'' Иначе им је моногамија била терет, дужност према боговима, држави и сопственим прецима која се напросто морала извршити.''(Енгелс, стр. 56)

2.2. Моногамија и хетеризам

Фридрих Енгелс у свом раду цитира Моргана који дефинише хетеризам као: „Постојање, поред моногамног брака, ванбрачних полних односа мушкараца са неудатим женама“. (Енглес, стр. 57)

Хетеризам је веома битан јер га историјски посматрано можемо гледати као узрок проституције. Енгелс даје пример давања новца у виду религијског акта који су се у старој Грчкој вршили у храмовима у чију је ризницу сав тај новац ишао.

Затим : ''С појавом имовинске неједнакости, дакле још на вишем ступњу варварства, спорадично се јавља најамни рад поред робовског рада, те исто времено, као његов нужни корелат, професионална проституција слободних жена.“ (Енгелс, стр. 57)

Можемо рећи да хтеризам није био узрок само проституције слободних жена бећ и прељубе као друштвене установе, како је Енгелс назива, која је била забрањена, чак и осуђивана од стране мушкараца али ипак неискорењива појава у моногамном браку. Стварање прељубе као друштвене институције изазвало је, код жена, формирање свести о себи као угроженом бићу. Појавом најамног рада формирала се проституција као начин зарађивања. Можемо рећи да су овим чином жене први пут на неки начин имале слободу у сексуалном смислу за разлику од предходног периода у којем су оне биле само робиње. Са друге стране, мушкарци који су овај пут плаћали њихове услуге то су радили иза затворених врата, док су јавно били против тога. Жене у браку због тога први пут имају право да искажу своју угроженост због прељуби које су чинили њихови мужеви.

2.3 . Нова моногамија

Рекли смо да у старом веку није постојала љубав. Супражници нису улазили у брак како би пронашли своју другу половину, нити је из брака то произилазило као последица.

Слику коју заправо имамо је слика жене која је средство остваривања циљева мужа и предмет њиховог тлачења, затим, свака њена грешка наилазила је на прекор и казну за разлику од мушкараца. Она нема права на образовање, на поштовање и слободу.

Међутим са уласком Немаца у историју моногамија добија нови облик, како тврди Енгелс. У њој је коначно могуће створити оно што он зове ''модерна полна љубав'' између супружника. У овој новој моногамији жена коначно заузима колико толико поштовани положај у друштву као супруга.

Ипак он нам даје и друго гледиште по коме је ова љубав била могућа и пре моногамног брака и која се рађала из страсти и полног нагона, што налазимо у витешком средњем веку, али не у браку већ у превари.

2.4 . Буржоазија и пролетаријат

У буржоазији постојао је уговорени брак. То је био образац по коме су се склапали бракови често од стране родитеља где супружницама заправо и није дата било каква слобода самосталног одабира својих парова. Логично је да такво стаање доводи до хетеризма и прељуба. Што доводи брак као заједницу до неког ступња бесмисла када је љубав у питању или страст. Супружници су најчешће раздвојени, идаље са супротстављеним интересима, отуђени једни од других и заокупљени једино на своје потомство које их везује и на које ће се пренети њихово наследство. Они су принуђени да љубав траже изван брачне заједнице и самим тим у браку се ствара хладна и досадна атмосфера. Дакле у таквим браковима није било могуће постојање полне љубави.

Енгелс тврди да је њено постојање пак истински могуће у пролетаријту, било да су мушкарац и жена законски пар, односно у браку, било изван њега. То је изводљиво из простог разлога што они немају богатство због којег је веома важно да имају заједничке потомке на кога ће га пренети, нити ,сходно томе, било какаве потребне за владавину јачег пола. Други разлог је чињеница, на коју нам поново Енгелс указује, да није више мушкарац тај који потпуно финансијски подупире породицу, што утиче на то да је жена била потпуно од њега зависна. Она је и сама најамни радник на тржишту рада и способна је сама отхранити своју породицу. Она сада улази у брак када жели и у њему остаје колико јој то одговара. Такође, с обзиром да су својевољно ушли у брак, они су присни и могу да граде свој брак на љубави, а не на интересу.

2.5 Моногамни брак и закон

Као законски признат облик брака, моногамни брак се заснива на уговору који се склапа међу супружницима и са државом. Тај уговор склапају уз лични пристанак за улазак у брак, обоје дају свој потпис којим се обавезују и на основу којега добијају одређена права и дужности.

То је један и крајњи корак, односно ступањ умешаности државе и њеног закона у брак. Притом за Енгелса, битно је још само да држава установи да ли је уговор потпуно добровољан или је нечим ограничен. Ова његова констатација односи се на то да у су неким земљама постојали закони на основу којих родитељи морају дати пристанак при склапању брака њиховог детета (Немачка, Француска), док су негде партнери потпуно слободни. (Енглеска).

Ти закони постојали су у зависности од тога да ли постоји закон о наслеђивању, по ком би одређени део имовине деца морала да наследе од својих родитеља. Док на другој страни не постоје, ако родитељи имају пуну слободу приликом састављања тестамента везаног за њихову имовину.

3. Модерни брак и породица

У свом раду ''Социологија породице'', Милић Анђелка исто као и Фридрих Енгелс закључује како модерни брак више није производ просте нужности већ културни продукт и образац. Нужност сада излази из оквира породице на тржиште рада.

„Оплемењујућа мисија породице у модерном друштву исказала се најпре кроз неговање васпитне, а потом и социјализацијске улоге породице у друштву у односу на властити подмладак“. (Милић Анђелка, стр. 29)

Дакле сада је примарна сврха породице управо социјализација деце. Породица преноси норме и утиче у какву ће се личност дете у породици развити. Можемо цитирати и Сигмунда Фројда који каже: „Дете је отац човека“, што имплицира да дете самим постојањем у породици формира особине код својих родитеља које нису имали, са друге стране породица је најзначајнија за његову социјализацију у најранијим годинама. Дакле постоји нека интеракција између детета и породице.

Док Фридрих Енгелс сматра да мушкарац и жена улазе у брак са једнаким дужностима које су својствене или само њој или само њему а у брачном односу они се у тим дужноситма међусобно допуњују, Анђелка Милић сматра да: ''У савременој породици постоји клица ауторитарног поретка неједнакости и хијерархије која представља гаранцију за опстанак класе на власти''. (Милић Анђелка, стр. 29)

У савременој породици ауторитет поново има мушкарац и то не више на основу мушкости већ његове друштвене улоге оца у социјализацији деце. Улога оца у формирању личности детета је велика а то можемо видети и на основу темељне теорије психоанализе коју је Фројд поставио – Едипов комплекс, а која означава базичну индентификацију личносити, дакле дечаци се везују за оца због кастрационог комплекса и самим тим крећу још од малих ногу да опонашају особине оца. Ту нема места за мајку и она се налази само у сенци очевог ауторитета.

Анђелка Миллић пак сматра да касније долази до уједначавања значаја улога у породици и да више нема ауторитарне хијерархије ране грађанске породице већ сваки пол влада у својој свери улога. Проблем се види када или он или она почну да се мешају у домен туђе улоге у породици.

„То пре свега почињу да чине жене тако што запоседају мушко поље храниоца својим све бројнијим и сталним запошљавањем.Улазећи у поље рада, жена јача своју позицију, мада недовољно снажно да угрози хијерархију групног породичног поретка. „ (Анђелка Милић, стр. 30)

4. Положај мушкараца и жена у савремено доба

У модерном добу положај жена је двојак. Са једне стране жене добијају одређена права, образовање, право на сексуалну слободу и избор партнера. Међутим иако су права женског пола била доста либерална, она су се много мање у пракси примењивала.

4.1. Брак и сексуалност

У његовом истраживању везаном за брак и сексуалност, Улрих Бек наводи да статистички подаци показују да је све већи број развода у Немачкој. Ово можемо посматрати као последицу омогућавања разних права женама. За разлику од Старе Грчке где је женски статус био у крајњој мери потлачен данас се жене гледају као пуноправни грађани и с обзиром на то оне морају по закону да се школују, а стичу право и за више образовање. С обзиром на то код жена се јавља свест о интуактуалном продуховљавању и професионализацији. Ово није ни постојало као могућност у периоду старог и средњег века у коме жена није имала амбиције и прихватала је статус кво и њену улогу робиње која рађа и одгаја децу. Стицање права можемо посматрати као узрок смањења броја жена које желе да ступе у брак, с обзиром да су се одлучиле да посвете свој живот професији од које могу бити самосталне и независне.

Логички можемо да закључимо с обзиром на то да жена није принуђена да ступи у брак има право на слободан одабир партнера као и то да има право на сексуалне односе ван брака. Иако су сва ова права омогућена женама, и поред професионалних тенденција нису изгубиле жељу за стварање породице.

4.2. Образовање, тржиште рада и запосленост

Улирх Бек наводи да је крајем 60-их година постојала запотављеност девојака у образовању, међутим, 80-их година девојке су се по неким питањима усагласиле са мушкарцима, док су по неким чак и премашиле њихово интелектуално знање. Из овога можемо да закључимо да су за врло кратак временски период успеле, не само да се прилагоде образовном систему, већ и да надмаше мушку конкуренцију.

Међутим у пракси се њихово образовање није у потпуности остварило. Можемо узети Беков пример политике као наводно либералне, што се тиче полова, али статистички подаци који и сам Бек наводи су другачији, жене не заузимају високе политичке позиције. Поставимо питање, ако жене показују боље резултате од мушкараца током образовања, зашто не заузимају најважнија места у смислу постављања закона и одлучивања о животу других.

Такође можемо се надати да је време оквир у коме се дешавају промене у смислу да ће будуће жене стећи ова најквалификованија места исто као што су данашње жене стекле одређена права у односу на предходне генерације. Улрих Бек наводи још један пример значајних резултата студије коју су објавили Г.Зајден Шпинер и А. Бургер у којима се јасно види да девојке између 15. и 19. година стављају на прво место остварење жеља у вези са послом и да је оно рангирано више од венчања и материнства. Ово можемо довести у корелацију са мушком тенденцијом издржавања породице. Дакле, мушкарац ће ставити породицу на првом месту наспрам посла, али ће се више посветити послу да би ту исту породицу издржавао.

4.3. Еманципација жена из перспективе мушкараца

Улрих Бек наводи репрезентативну емпиријску студију која се зове ''Мушкарац'' коју су објавили Мец-Гекел и У.Милер која показује мушку перспективу виђења жене и рада у породици.

''Мушкарци се деле према својим реаговањима. Где делују својом главом ништа не остварију. Иза парола заједништва фактички крују неједнакост.''(Улрих Бек, стр. 182).

Из овога можемо закључимо да модеран мушкарац следи филозофију модерног света, што значи да жена остварује сва права само уколико не штети његова права. Предходно смо навели већ пример где је жена истог образовања на знатно нижем радном месту. Према овом истраживању је заправо доказано да мушкарци несвесно не желе напредак жене уколико она њих штети. Са друге стране сматрају да данашња жена мора бити образована.

Ако кажемо да код данашњег мушкарца идаље постоји анимозитет према женском интелектуалном напредовању, онда се можемо позивати на недоказану теорију „колективно несвесног“ Карла Густава Јунга. Предходно смо рекли да мушкарци несвесно не подржавају жене у њиховм напретку, стога по овој теорији човек наслеђује искуства својих предака у смислу гајења вековне нетрпељивости према женама што не би требало да буде тако у свести савременог модерног мушкарца. Још једну теорију коју можемо навести као могућу за мушко несвесно негодовање женског напретка јесте теорија Карен Хорнај да мушкарци имају завист због материце. Они компензују своју релативно малу улогу у репродукцији остварујући напредак на послу или остварујући друга спољашња достигнућа.

4.4. Улрих Бекове Тезе

1. Сталешки карактер индустријског друштва.

''Без поделе на мушке и женске улоге не би постојала традиционална примарна породица, а без пимарне породице не би постојала индустријска друштва са својим моделом рада и живота.''(Улрих Бек, стр. 186) Жена мора да обавља кућне послове и да се базира на одгоју деце због репродукције и одржања породице, а мушкарац је тај који свој рад фокусира на тржште рада, али превасходно да би издржавао породицу. У остваривању овог личног циља, он истовремено остварије и функцију одржања индустријског друштва.

2. Тенденције индивидуализације у женском и мушком контексту живота.

Ако људска бића посматрамо као индивидуе и не делимо их према полу схватамо да свака индивидуа има своје тежње које намерава да оствари, те тежње можемо посматрати у неком интелектуалном контексту или професионалном усавршању неких својих умећа, а са друге стране јавља нам се контрадикторан људски порив ка колективу. Дакле, контрадикиција између индивидуализације и ступања у колектив. Та тежња потиче из немогућности остварења циљева индивидуе.

3. Препознавање конфликтних ситуација између жена и мушкараца у заједничком животу.

Овом тезом он заправо жели да нам укаже на то да се конфликат ствара независно од породице већ од свих врста фактора које утичу на заједнички живот.

5. Закљчак

Из наведеног текста можемо закључити две ствари. Прва: Формирање женских права је текла споро и постепено као еволуција. Требало је доста времена да жене добију у опште било каква права на папиру и да се третирају као пуноправни грађани света. Друго: Ова еволуција није завршена, дакле жене добијају права на папиру, али се та права не остварују у пракси. Ово је кључно јер без овога еволуција и даље траје, а само време може показати у ком ће правцу тећи. Сам Маркс каже у Теоријама о Фојербаху: ''Није довољно тумачити и посматрати свет већ га треба и мењати''. Бројне емпиријске студје нам показују како су жене интелектуално јаче од мушкараца, а постоје студије које показују и физичку надмоћ, али опет се тај огромни потенцијал не искоришћава или се краде од жена и приписује мушкарцима. Ако покушамо (наравно из моралних разлога не треба то радити) да пређемо преко тога да су жене у ствари равноправна бића, онда их бар треба уважавати не само због репродуктивног својства, већ и због материнског инстикта који мушкарци не поседују, а који се сматра једним од најачих порива. Наравно када додамо и интелектуалне особине на претходну констатацију, постаје апсурдно женско тлачење од стране мушкараца. Ово што смо навели је круцијално за разматрање односа мушкараца и жена у модерном свету и и самог модерног свет. Дакле ако се ми стварно разликујемо од паганских римљана или окрутних инквизитора зашто онда и даље латентно сузбијамо потенцијал женског пола. Ово се дешава и у основј јединици друштва, у браку. А заправо ту треба да постоји највећи степен толеранције у љубави међу половима. Данашњи мушкарац то ради скоро сасвим несвесно, међутим то је велики помак јер док год се ради нешто свесно, а притом се не осећа грижа савести онда говоримо о великом проблему. Ова свесна компонента је потиснута и ако се данас испољи сматра се као срамота, дакле циљ је да се потпуно уништи и да се, ако можемо тако рећи, не наслеђује генерацијски. Када се развије међусобно поштовање између мушкарца и жене у браку промениће се и у крупном плану. Међутим оно што је некад био лов за мушкарца, данас је успех на послу без тога мушкарац се осећа кастрираним, а жена му је јака конкуренција.

Литература:

Бек У., Ризично друштво, 2001, Ја сам ја, 173-194, Филип Вишњић, Београд.

Eнгелс Ф., Порекло породице, приватне својине и државе, 1979, гл. 2, одељак 4, Класни сукоб мушкараца и жена у оквиру моногамног брака, Просвета, Београд.

Милић А., Социологија породице: критика и изазови, 2001, Породица измеђ