Социологија сазнања (Sociology of knowledge)

Спорна питања у социологији сазнања

Одговори Макса Шелера ( Сцхелер, Маx, 1874-1928)

1.Шта сачињава изван-сазнајну детерминишућу основу разних облика и функција сазнања?

- непроменљиви нагони и осећања (размножавање, доминација, прехрана и привређивање, страх, чуђење, љубав)

2. Колики је степен независности система идеја?

-идеје и вредности платоновски независно важе по себи и за себе и могу да се преобразе у реалне облике живота само када их заинтересовано субјективно ја у чину нагонски мотивисаног емоционалног преферирања преузме као свој циљ

3. Колики је домет утицаја изван-сазнајне основе на сазнање?

- детерминише појаву интересовања за поједине сфере истраживања, доминантни облик и функције сазнања, успорава и убрзава ширење идејних садржаја

4. Постоји ли квалитативна разлика у утицају вансазнајних фактора на процес сазнавања културе и природе?

- природно техничка сазнања су универзално ваљана без обзира на конкретно преовлађујућу хијерархију усмеравајућих вредности

5. Које су законитости и перспективе развоја егзистеницјално условљеног сазнања и друштва ?

- када у природно законитој смени доминације непроменљивих нагонских порива преовлада нагон прехране и привређивања, мала моћ духа да утиче на умне промене у реалном животу потпуно ишчезава, а либерални скептицизам уступа место спремности на дикатуру

6. Како превазићи самопоражавајуће релативистичке импликације тезе с.с. о егзистенцијалној условљености сваког сазнања друштвених и културних чињеница ?

- универзализујућим обједињавањем разних области и облика сазнања вечних вредности у целину алтернативних остварења инхерентних могућности људске природе посредством симпатетичког односа између људи, природе и бога

7 Да ли је неопходно да се социолошка анализа релација између изван-сазнајне основе и сазнања допуни епистемолошком анализом истиносне вредности егистенцијално условљеног мишљења?

Шелер се у својим анализама најчешће заустав љао код социолошке анализе погледа на свет и интерпретација историје и политике читавих групација људи користећи методе уживљавања, не разрађујући систематски критеријуме истинитости плуралитета егзистенцијално условљених система идеја