Социологија сазнања (Sociology of knowledge)

Спорна питања у социологији сазнања

Одговори Карла Манхајма (Mannheim, Karl, 1893-1947)

1.Шта сачињава изван-сазнајну детерминишућу основу разних облика и функција сазнања?

- антагонистичко диференцирање друштвених групација које имају супротне интересе и склоности практичног деловања

2. Колики је степен независности система идеја?

- друштвена основа и сазнајни садржаји свести су две димензије јединственог процеса; разлике у погледима на свет су функција егзистенцијалне условљености мислећег и вреднујућег субјекта као припадника шире друштвене групације а не индивидуалне психолошке мотивације

3. Колики је домет утицаја изван-сазнајне основе на сазнање?

- детерминише поред генезе, доминантног облика и функције сазнања, такође и логичко-категоријални апарат сређивања искуства и сазнајну вредност идејних садржаја свести

4. Постоји ли квалитативна разлика у утицају вансазнајних фактора на процес сазнавања културе и природе?

- природно техничка сазнањ а су универзално ваљана без обзира на конкретну констелацију друштвених односа моћи и супротних класних интереса

5. Које су законитости и перспективе развоја егзистеницјално условљеног сазнања и друштва ?

- покретачка снага историјског развоја је сукоб класа и мада се утопија потчињене класе не може у целини остварити као ни конзервативна идеологија владајуће класе, она има прогресивну улогу инструмента колективне акције у правцу још непостојеће али остварљиве реорганизације поретка друштвених односа

6. Како превазићи самопоражавајуће релативистичке импликације тезе с.с. о егзистенцијалној условљености сваког сазнања друштвених и културних чињеница ?

- динамичком изнадперспективном тотализујућом синтезом аспеката истине опречних перспектива егзистенцијално повезаних са конкретним местом у друштвеној структури, од стране образоване, друштвено неповезане слободно лебдеће интелигенције

7 Да ли је неопходно да се социолошка анализа релација између изван-сазнајне основе и сазнања допуни епистемолошком анализом истиносне вредности егистенцијално условљеног мишљења?

Манхајм се у својим анализама најчешће заустављао код социолошке анализе погледа на свет и интерпретација историје и политике читавих групација људи користећи методе смисаоног приписивања, не разрађујући систематски критеријуме истинитости плуралитета егзистенцијално условљених система идеја