Аспекти одређења предмета социологије сазнања
У социолошко сазнајним истраживањима највише долази до изражаја приступ предмету истраживања који је Рајт Милс назвао социолошка имагинација - критичко загледање иза друштвених привида, откривање спона између историје и биографије, друштвене структуре и свести, онога што се сматра "знањем" и друштвено-историјског контекста, друштвено историјских корена и последица "знања", промене облика организације друштвених односа и промене садржаја и структуре "сазнања".
Овде престаје сагласност заговорника различитих приступа омеђивању и истраживању проблема социологије сазнања, а почињу спорови поводом објашњења и разумевања кључног појма сваке науке - "знањa".
Стога ћу у оквиру теза које следе навести разпознавајуће особености у схватању предмета и задатака социологије сазнања код представника основних теоријско-методолошких приступа истраживању проблема социологије сазнања.
• објашњава/разумева/критикује
-друштвено-историјску
-условљеност
-утицај
-развој
- облике
-функције
-организацију
-носиоце
-ширење
-(и)рационалност / сазнајну вредност
-примену резултата (са)зна(ва)ња
процеса /делатности производње/ конструкције
идеја/ идеологија/
из перспективе
колективнe /индивидуалнe свести/искуства
ПИТАЊЕ:
Одаберите један од приступа или аспеката одређења и истраживања проблема социологије сазнања на који сте наишли у литератури и изложите како сте га ви разумели?
ПОДСЕТНИК:
Сваки од поменутих термина је погодан за унос у РЕЧНИК ЦИТАТА УТЕМЕЉИВАЧА СОЦИОЛОГИЈЕ САЗНАЊА. Крените у потрагу за релевантним цитатима старих и нових "класика" и прокоментаришите их!
Увод у социологију сазнања