У овај речник унeсите цитате типичних представника појединих теоријско- методолошких приступа истраживању друштвeних условa развојa сазнања и утицаја идеја у друштвено историјском развоју, у којима они или оне дефинишу cвоје општe схвaтaњe (социологијe) (са)знања као и појединe кључне појмове одговарајућег приступа као што су "идоли"...F. Bacon-а, "Ordo Amoris"... M. Scheler-a, "тоталитет", "класна свест"... G. Lukacs-а, "утопија", "слободно лебдећа интелигенција"...K. Mannheim-а, "хисторицизам", "оповргавање хипотезе", "отворено друштво"...K. Poper-а, "друштвенa конструкцијa ствaрности"...P. Berger-a...
Пошто уз помоћ миша одете на електронку адресу за Додај нови појам, у рубрику "Појам" унесите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА појам који обрађујете, иза цртице - напишите прво слово Имена и Презиме аутора којега цитирате, па иза још једне цртице - "Између знакова навода" назив дела из којег је цитат узет.
У рубрику "кључне речи" унесите поред термина којим се означава појам који обрађујете синониме и појмове теоријски повезане са појмом који уносите у речник а помињу се у вашем цитату, једну по једну у нови ред, а не само одвојено зарезом.
У рубрику "Дефиниција" унесите између знакова навода само цитате, без вашег коментара или парафразирања. Тамо где изостављате делове текста, ставите три тачкице...
Након самог цитата, наведите презиме и име аутора, годину првог објављивања текста из којег је цитат преузет у загради, годину цитираног издања, тачан назив тог текста, назив књиге или часописа у којем је цитирани текст поново објављен, назив издавача, место цитираног издања, број тома сабраних дела или часописа, број стране или електронску адресу издања на интернету.
Трудите се да пронађете и језгровите цитате дефиниција истих појмова (нпр. идеологије) код типичних представника разних теоријско - методолошких оријентација, као предрадњу за уношење резимеа основних типова тумачења одабраног појма својим речима у РЕЧНИК СОЦИОЛОГИЈЕ САЗНАЊА
Пошто исправите евентуалне грешке у прекуцавању цитата, штриклирајте рубрику "овај унос биће аутоматски повезан" уколико то већ није случај и притисните на дугме "сачувај промене".
Тада у "облачић" унесите коментар цитата - своје тумачење цитата односно одређења појма, указивање на евентуалне нејасноће или отворена питања, упућивање на појмове и упоређивање са појмовима повезанима с датим појмом код истог и/или других аутора ...
Молим све учеснике да уносите податке ћириличним писмом да би вашу одреницу и коментар регистровао претраживач подешен на ћирилицу на овом сајту.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | J | K | Л | Љ | М
Н | Њ | O | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ
Ш | СВЕ
Тренутно сортирано Име (растући) Сортирај: Презиме | Име
 Aleksandra Maksimovic |
|---|
| ВАСПИТАЊЕ-Е. Диркем-"Васпитање и социјализација" | ||
|---|---|---|---|
| "Васпитање је деловање генерација одраслих на генерације које још нису зреле за друштвени живот. Оно има за циљ да код детета ствара развија одређени број физичких, интелектуалних и моралних стања која од њега траже и политичко друштво у целини и посебна средина за коју је посебно намењено" Диркем, Емил, 1981, Васпитање и социјализација, ЗУНС, Београд, 41 ВАСПИТАЊЕ 2 "Међутим, свако друштво, посматрано у одређеном тренутку свог развоја, поседује васпитни систем, који се намеће појединцима са снагом којој се, уопште узев, није могуће одупрети. Узалудно је веровати да можемо да подижемо децу онако како желимо. Има обичаја којима се морамо повиновати; ако од њих знатније одступамо, они се свете нашој деци. Она, када постану одрасла, нису у стању да ѕиве међу својим савременицима са којима нису у хармоничном односима. При томе није важно јесу ли она одгајена са сувише архаичним, или сувише напредним идејама; и у једном и у другом случају она не припадају свом времену, па према томе нису у условима нормалног живота. Постоји, дакле у сваком временском тренутку један регулаторни тип васпитања од кога не можемо одступити, а да не наиђемо на јаке отпоре који у себи садрже клице раздора" Диркем, Емил, 1981, Васпитање и социјализација, ЗУНС, Београд, 36 ВАСПИТАЊЕ 3"Васпитање /.../ се састоји из систематске социјализације младе генерације. У сваком од нас, може се рећи, постоје два бића која, мада се не могу одвојити ни на један други начин осим апстракцијом, нису ништа мање различита. Једно биће је сачињено од свих менталних стања која се односе само на нас саме и догађаје нашег личног живота: то је оно што би се могло назвати индивидуалним бићем. Друго биће је систем идеја, осећања и навика које су у нама изражавају не нашу личност, већ групу или различите групе којима припадамо; таква су религијска веровања, морална веровања и поступци, националне или професионалне традиције, колективна мњења разних врста. Њихова целокупност чини друштвено биће. Створити такво биће у сваком од нас јесте циљ васпитања." Диркем, Емил, Васпитање и социјализација, 1981, ЗУНС, Београд, 42 | |||
| |||
| ИСТОРИЗАМ У ПЕДАГОГИЈИ - В. Дилтај, "О могућности педагогијске науке од опште вредности" | ||
|---|---|---|---|
| ОБРАЗОВАЊЕ - "Као образовање означавамо ми сваки рад, који тежи да постави савршенство појава и њихових спојева у душевном животу и тако задобивено савршенство називамо образованст. Да ту обраованост треба посматрати као самосмер види се из приказаног телеологијског карактера душевног живота. Није ли зар сваки појам смера и самосмера узет само отуд, што у задовољеном стању наших чувстава сви појави имају своје средиште. Изрази: срећа, вредност, смер и самосмер показују само тај телеологијски одношај. Индивидуа не може никако поставити себи животни циљ, који не би био у њезиним властитим чувственим стањима." Дилтај, В, 1914, О могућности педагогијске науке од опште вредности, Београд, Књижарница Рајковића и Ћуковића, 17 ВАСПИТАЊЕ - "Под васпитањем подразумевамо рад са планом, којим одрасли образују душевни живот оних који одрашћују. Израз се уоптребљује у ширем смислу, када рад на један други циљ упраљен, постигне васпитање као споредни успех. Тако васпитава начелник у службеним пословима или свештеник у општинским пословима, штавише и живот сам васпитава човека. Исти се израз васпитање уопребљује у пренесеном смислу ту, где се образовање као ефекат једнога утицања показује, за које се један субјект и један свестан циљ од нас допуњују. У том је смислу човек назват васпитаником природе, земља васпитним домом човечанства и откровење васпитањем самог човечанства. Ту бива свугде субјект допуњен, који у раду с планом изводи образовање човека. Васпитање је пак у правом слислу ограничено само на напред обележени одношај, и ово васпитање с планом чини у себе затворен систем. Тако педагогију треба одредити као сазнање тога система." Дилтај, В, 1914, О могућности педагогијске науке од опште вредности, Београд, Књижарница Рајковића и Ћуковића, 17 ВАСПИТНИ ИДЕАЛ - "Васпитни је идеал једног времена и једнга народа у својој садржајној пуноћи и ставрности историсјки одређен и означен. К томе се сусрећу индивидуални дар и животна прћија с једне стране, одговарајући позив у гранању различитих врста занимања с друге стране, и тко истом постаје васпитна старност, на основу које се један човек у свом времену, у свом народу, у свом друштву развија према себи примереном циљу свога рада. Али за све је то општи услов савршенство телеологијске везе, коју душевни живот узајамним утицањем својих појава изводи. Што је на њему постављено, може се развијати, да буде од опште вредности. То је једна апстракција из историјског живовања човекова, али управо као такова приступачна научном приказивању." Дилтај, В, 1914, О могућности педагогијске науке од опште вредности, Београд, Књижарница Рајковића и Ћуковића, 15 | |||
| |||
| ЦИЉ ВАСПИТАЊА - Х. СПЕНСЕР, О ВАСПИТАЊУ УМНОМ МОРАЛНОМ И ТЕЛЕСНОМ | ||
|---|---|---|---|
| ЦИЉ ВАСПИТАЊА1 - "Васпитању сваке врсте јесте најближи циљ, да дете спреми за живот, да га спреми за грађанина, који ће моћи да управља сам собом у свету." Спенсер, Х, 1921, О васпитању умном, телесном и моралном, Београд, Издање С. Б. Цвијановића, 121 ЦИЉ ВАСПИАТЊА2- "Сећај се да је циљ васпитања твога, да подигнеш створење, које ће управљати само собом, а не којим ће управљати други."Спенсер, Х, 1921, О васпитању умном, телесном и моралном, Београд, Издање С. Б. Цвијановића, 154 | |||
| |||
| ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ- Е. Морин - "Одгој за будућност" | ||
|---|---|---|---|
| ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 1"Чињеница која отежава нашу спознају Свијета јест сам модус мишљења који је у нама закржљао, умјесто да се развија, наша неспособност да контекстуализирамо и глобализирамо, дочим је захтјев планетарне ере управо промишљање глобалности Свијета, односа цјелина-дијелови, његове многодимензионалности и комплексности. То нас упућује на реформу мисли која је нужно потребна да се схвати контекст, глобалност, многодимензионалност, сложеност. Управо та сложеност (продуктивно/деструктивни круг узајамних дјеловања дјелова на цјелину и цјелина на дјелове) представља проблем. Убудуће морамо појмити неподносиву комплексност свијета у смислу да треба истодобно проматрати јединствно и разноликост планетарног процеса, његову комплементарност успоредо са његовим антагонизмима. Планета није глобални сустав, него вртлог у покрету, лишен организирајућег средишта. Планета тражи полицентричну мисао која је способна смјерати универзализму, али не оном апстрактном, него таквом који би био свјестан јединства/разноликости људске ситуације; полицентричну мисао која се храни културама цијелог свијета. Одгајати људе за такав начин мишљења је сврха и циљ одгоја будућности: он треба дјеловати, у планетарном добу, у смислу новог, земаљског идентитета и освијешћености." Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 71 ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 2 - "Морамо се подсетити 4 фундаментална циља подучавања: Први је формулисао Монтењ у 16. веку: „Боље је имати добру, него пуну главу.“ Није најзначајније сакупљање, акумулација знања, него способност организације знања. Није решење ни у сепарацији и редукцији универзалних форми на њихове елементарне делове, него је битно увиђање међусобних односа и умрежавање делова. Други циљ је формулисао Ж. Ж. Русо у Емилу : „Ја желим да га (Емила, прим. А.М.) научим да буде човек“. Подучавање човечности, које је основа сваке хуманистичке културе, је још неопходније сада, у нашој планетраној ери, када сви делимо зајденичку судбину живота и смрти. Управо у овом контексту можемо разумети повезаности између природних и друштвених наука. Литература и поезија, које нас такође уводе у људско стање, представљају трећи циљ подучавања, такође изражен у Емилу: „Желим да га научим да живи“. Шта заправо значи научити неког да живи? Ту је пре свега реч о односима – према другима и самом себи. Литература, поезија и велика уметност нашег доба – биоскоп, јесу школе живљења. Оне нам показују комплексност људских бића и њихове односе. Литература, поезија и биоскоп су "школе" у којима ми учимо да разумемо људску природу и човека као субјекта који живи, пати, воли и мрзи. Завршићу са четврим и поседњим циљем образовања. Четврти циљ образовања је да створи грађанство, не само нације, него читаве Земље. Грађанин Земље је далеко од арогантног човека, који себе види као јединог субјекта универзума, предосређеног да буде господар света. Амбиција ширења хуманизма није доминација, већ суживот на планети." Morin, Еdgar, 1998, Towards a new social contract? , Sources, 106, 4-6.http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001142/114221e.pdf превела А. М ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 3 "Људско биће је истодобно тјелесно, биолошко, психичко, културно, друштвено, повјесно. Ово сложено јединство људске природе у потпуности је разбијено у процесу образовања. Оно је подијељено на дисциплине/предмете до те мјере да је постало емогуће научити шта то значи бити људско биће. Потребно је обновити то јединство на такав начин да сватко, гдје гоод се налазио, освијести властито поимање свог особног сложеног идентитета као и оног опћег иднетитета који дијели са свим осталим људским бићима. Због тога би темљно људско стање требало представљати битан предмет сваког одгоја и образовања." Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 20 ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 4 "Етика се не може поучавати лекцијама из морала. Она се мора обликовати у духу на темељу спознаје да је људско биће истодобно индивидуа, као и дио друштва и дио врсте. Сваки од нас носи у себи ту троструку збиљу. Зато сваки доиста хумани развој треба садржавати у себи здружени развој индивидуалних самосвојности, развој судјеловања у заједници и развој свијести о припадности људској врсти. На темељу свега тога оцртавају се два велика етичко-политичка циља новог тисућљећа: успоства односа узајамног контролирања између друштва и појединаца путем демокрације и остваривање Човјечанства као планетарнепланетарне заједнице. Одгој треба придонијети не само свијести о нашој заједничкој Земљи-Домовини, него такођер омогућити а се та свијест претвори у вољу за остваривањем земаљског грађанства".Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 23 | |||
| |||
Ana Biresev |
|---|
| НАУЧНИ КАПИТАЛ – P. Bourdieu – „Science de la science et réflexivité“ | ||
|---|---|---|---|
„Научни капитал је посебна врста симболичког капитала – капитал заснован на знању и признању. Као моћ која функционише попут неког облика кредита, он претпоставља поверење или веровање оних који се, зато што су склони давању кредита, веровања (због свог образовања и чињенице да припадају пољу), повинују тој моћи. Структура дистрибуције капитала одређује структуру поља, тј. односе сила између научних дејственика: управљање значајном количином капитала (дакле делом капитала) доноси моћ над пољем, односно над дејственицима који су (релативно) мање снабдевени капиталом, (као и моћ над одређивањем права на улазак у поље), и утиче на дистрибуцију шанси за остварење профита.“ | |||
| |||
| НАУЧНО ПОЉE КАО ПОЉЕ СИЛА И ПОЉЕ БОРБЕ – P. Bourdieu – „Actes de la recherche en sciences sociales“ | ||
|---|---|---|---|
„Структура научног поља у сваком тренутку одређена је стањем односа сила између протагониста борбе – дејственика и институција – тј. структуром дистрибуције специфичног капитала, као резултата претходних борби који се налази објективиран у институцијама и диспозицијама, а који одређује стратегије и објективне шансе различитих дејственика или институција у садашњим борбама.“ (превела А. Б.) Bourdieu, Pierre (1976): „Le champ scientifique“, Actes de la recherche en sciences sociales, 2(2): 94
„Научно поље, као систем објективних односа између положаја стечених у претходним борбама, је место конкурентске борбе (тј. простор игре) у којој је специфичан улог монопол над научним ауторитетом, који се неодвојиво дефинише и као техничка способност и као друштвена моћ или, ако нам је драже, монопол над научном компетенцијом, схваћеном у смислу капацитета да се легитимно (тј. овлашћено и са ауторитетом) говори и дела у погледу науке, при чему је та компетенција друштвено призната одређеном дејственику.“ (превела А. Б.) Bourdieu, Pierre (1976): „Le champ scientifique“, Actes de la recherche en sciences sociale, 2(2): 89 | |||
| |||
| ОБЈЕКТИВИРАЊЕ СУБЈЕКТА ОБЈЕКТИВИРАЊА – P. Bourdieu – „Science de la science et réflexivité“ | ||
|---|---|---|---|
„Учинити објективирање субјекта објективирања предусловом научног објективирања, значи не само настојати да се на научну праксу примене научне методе објективирања (као у случају Garfinkela), већ то значи расветлити друштвене услове могућности конструкције, тј. друштвене услове социолошке конструкције и друштвене услове субјекта те конструкције.“ ... ... „Рад објективирања субјекта објективирања мора се одвијати на три нивоа: најпре треба објективирати положај субјекта објективирања у глобалном друштвеном простору, његово порекло и трајекторију, његову друштвену и религијску припадност ... затим треба објективирати положај који заузима у пољу специјалиста (и положај тог поља, те дисциплине у пољу друштвених наука) будући да свака дисциплина има своје традиције и своје националне партикуларизме, своје обавезне проблематике, своје навике мишљења, своја веровања и своје очигледности које сви деле, своје обичаје и посвете, своје принуде по питању објављивања резултата, своје специфичне цензуре, а да не говоримо о читавом скупу претпоставки уписаних у целокупну историју специјалности (академско несвесно); треће, треба објективирати све оно што је у вези са припадањем схоластичком универзуму, посвећујући посебну пажњу илузији о одсуству илузије, илузији о чистом, апсолутном, ‘безинтересном’ гледишту.“ (превела А. Б.) Bourdieu, Pierre (2001): Science de la science et réflexivité, Paris: Éditions Raisons d’agir, p. 182-183 | |||
| |||
| РЕАЛИСТИЧКИ РАЦИОНАЛИЗАМ – P. Bourdieu – „Science de la science et réflexivité“ | ||
|---|---|---|---|
„Наука је конструкција која доводи до појаве открића, које је несводиво на конструкцију и на друштвене услове који су га учинили могућим. Као што треба превазићи алтернативу идеалистички конструктивизам - реалистички позитивизам у правцу реалистичког рационализма, који сматра да је научна конструкција услов приступа појави 'реалног', коју називамо открићем, исто тако треба превазићи опозицију између наивно идеализоване визије 'научне заједнице' као чаробног царства циљева ума и циничну визију која размене између научника своди на прорачунату бруталност политичких односа силе.“ (превела А. Б.) Bourdieu, Pierre (2001): Science de la science et réflexivité, Paris: Éditions Raisons d’agir, p. 151-152 | |||
| |||