У овај речник уносите цитате типичних представника појединих теоријско- методолошких приступа истраживању друштва у којима они или оне дефинишу кључне појмове одговарајућег приступа као што су "друштвена чињеница" , "функционална анализа", "солидарност", "аномија" ... Емила Диркема, "друштвено делање", "разумевање", "идеални тип", "рационализација" ...Макса Вебера, "економска формација друштва", "нови материјализам", "дијалектика", "отуђење" ...Карла Маркса...
У рубрику "Концепт" унесите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА појам који обрађујете, иза цртице - напишите Прво слово имена и Презиме аутора којега цитирате, па иза још једне цртице - "Између знакова навода" назив дела из којег је цитат узет.
У рубрику "Кључне речи" унесите синониме и термине појмовно - теоријски повезане са појмом који уносите у речник а помињу се у вашем цитату, један по један у нови ред, а не одвојено зарезом.
У рубрику "Објашњење" уносите између знакова навода само цитате, без вашег коментара или парафразирања. Тамо где изостављате делове текста, ставите три тачкице...
Након самог цитата, наведите презиме и име аутора, годину првог објављивања текста из којег је цитат преузет у загради, годину цитираног издања, пун назив тог текста, назив књиге или часописа у којем је цитирани текст поново објављен, назив издавача, место цитираног издања, број тома сабраних дела или часописа, број стране или електронску адресу издања на интернету.
Трудите се да пронађете и језгровите цитате дефиниција истих појмова (нпр. моћи) код типичних представника разних теоријско - методолошких оријентација, као предрадњу за уношење резимеа основних типова тумачења одабраног појма својим речима у РЕЧНИК ТЕОРИЈА И МЕТОДА ИСТРАЖИВАЊА ДРУШТВА
Пошто исправите евентуалне грешке у прекуцавању цитата, штриклирајте рубрику "овај унос биће аутоматски постављен", уколико то већ није случај и притиснете на дугме "сачувајте промене".
Тада у "облачић" унесите коментар цитата - своје тумачење цитата односно резимирање одређења појма својим речима остајући верни изворнику, указивање на евентуалне нејасноће или отворена питања, упућивање на појмове и упоређивање са појмовима повезанима с датим појмом код истог и/или других аутора ...
Молим све учеснике да уносите податке ћириличним писмом да би вашу одредницу и коментар регистровао претраживач подешен на ћирилицу на свим страницама ТИМИД.
Једна од техника која се може применити приликом уношења одредница у речник цитата је проналажење на интернету већ готових цитатa "познатих" о појединим појмовима и појавама и сместити их као изворе за прву тему. Предност ове технике је поред уштеде у времену, одсуство бриге око ауторских права када се ради о дужим изводима - довољно је навести тачну интернет адресу.
Друга могућа техника захтева више рада око проналажења "згодних" цитата преко индекса у штампаним књигама и њиховог укуцавања у одговарајућу рубрику, не заборављајући јасно исцрпне библиографске податке о извору.
"Награда" за упражњавање ове технике је дознавање ствари које раније нисмо знали. Тражећи тако шта су Маркс и Енгелс све изјавили о Контовом позитивизму у "Делима", открила сам да је Енгелс водио коресподенцију са немачким социологом Фердинандом Тенијесом, познатим по разликовању заједнице и друштва, због којег га многи историчари теорија сврставају међу формалисте у социологији. Да се не ради само о имењаку и презимењаку сугерише и чињеница да се Енгелс обраћа својем коресподенту са "поштовани професоре"!
A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O
P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | ALL
Currently sorted First name ascending Sort by: Surname | First name
 Aleksandra Djurovic |
|---|
| ПАТРИЈАРХАЛНА ВЛАСТ - М.Вебер - "Привреда и друштво том 2" | ||
|---|---|---|---|
Код патријархалне власти, лично потчињавање господару гарантује као легитимна она правила која је господар установио, а сама чињеница његове суверене власти и њене границе потичу од „норми“, али не из правно заснованих него из норми које је традиција учинила светима. Међутим, у свести потчињених јавља се, пре свих других, чињеница да је тај конкретни господар управо њихов „господар“и уколико традиција или конкурентне силе не ограничавају његову власт, он је и врши неограничено, по својој вољи, и, пре свега, не без икаквих правила.
По својој суштини ... она се заснива на односима строго личног поштовања.
Зачетак ове структуре власти лежи у ауторитету старешине породице у кућној заједници.
Макс Вебер, Привреда и друштво том 2, Просвета, Београд, 1976.година 96-97 страна | |||
| |||
| ПОДЕЛА СЕКСУАЛНОГ РАДА - Е.Диркем - "О подели друштвеног рада" | ||
|---|---|---|---|
Подела сексуалног рада може бити јача или слабија; она може да се односи само на полне органе и на понеку другостепену околност која од њих зависи, или пак, напротив, да се распростре на све органске и друштвене функције. Што се више враћамо у прошлост, она се све више своди на сасвим узану област.
... сексуални рад све више и више делио.Ограничен у почетку на полне функције, он се постепено проширио и на многе друге. ... историја нам показује да се она развијала тачно у оном смислу и на исти начин као брачна солидарност...подела сексуалног рада је та која сачињава извор брачне солидарности... Смањите испод извесне тачке поделу сексуалног рада, и брачна заједница ишчезава остављајући за собом искључиво полне односе, изразито привремене природе ...
Емил Диркем, О друштвеној подели рада, Просвета, Београд, 1972 године стране 99-102 | |||
| |||
| ПРВОБИТНА АКУМУЛАЦИЈА - К.Маркс - "Капитал" | ||
|---|---|---|---|
Такозвана првобитна акумулација није, дакле, ништа друго до историјски процес одвајања произвођача од средстава за производњу. Процес који ствара капиталистички однос не може, дакле, бити друго до процес одвајања радника од својине на услове његовог рада, процес који с једне стране претвара друштвена животна средства и средства за производњу у капитал, а с друге стране непосредне произвођаче у најамне раднике. Он је „првобитан“ зато што сачињава предисторију капитала и начина производње који му одговара. (...) ...методи првобитне акумулације све су друго само не идилични. У историји првобитне акумулације епохални су били сви они преврати који су служили као полуга капиталистичкој класи у њеном формирању; али су то пре свега били моменти када су велике масе људи биле изнебуха и насилно откидане од својих средстава за живот и биле бацане на тржиште рада као обесправљени пролетери. Карл Маркс, Капитал, одељак седам "Процес акумулације капитала", Такозвана првобитна акумулација, http://www.marxists.org/srpshrva/archive/marks/1867/kapital/ch05.htm , | |||
| |||
 Aleksandra Rakic |
|---|
| КОЛЕКТИВНА СВЕСТ - Е. Диркем - " О подели друштвеног рада" | |
|---|---|---|
| Скуп веровања и осећања заједничких просечном члану једног истог друштва чини одређени систем који има свој сопствени живот; можемо га назвати колективна или заједничка свест. Свакако, она нема за подлогу неки једноставан орган; она је, као таква, расута широм целога друштва, али она због тога не носи у мањој мери специфична обележја која чине од ње посебну стварност. Заиста, она је независна од особитих услова у којима се налазе појединци; они пролазе, она остаје. Она је иста на Северу и Југу, у великим и малим градовима, у разним позивима. Исто тако, она се не мења са сваким нараштајем, него напротив везује претходне и потоње нараштаје једне за друге. Она је, дакле, нешто сасвим друго од појединачних свести, иако се остварује само код појединаца. Она је психички тип друштва, тип који има сопствена својства, своје услове постојања, свој начин развитка, потпуно као појединачни типови, иако на други начин. На основу тога, она дакле има то право да буде означена посебном речи. КОЛЕКТИВНА СВЕСТ - Е. Диркем " О подели друштвеног рада" Просвета, Београд 1972. , стр 119 | ||
| ПАРТИЈА - М. Вебер-“Привреда и друштво II” | |
|---|---|---|
| Док је постојбина „класа“ „привредни поредак“, а „сталежа“ „друштвени поредак“, тј. сфера поделе „угледа“, и док они одатле утичу једни на друге и на правнни поредак, а овај, опет, на њих, дотле је „партијама“ место примарно у сфери „моћи“. (...) Партијама треба назвати удружења заснована на (формално) слободном придобијању; њихов циљ је да у оквиру организоване групе својим руководиоцима обезбеде моћ а тиме и својим активним учесницима (идеелне и материјалне) изгледе (да ће постићи неке објективне циљеве или стећи личну корист, или и једно и друго). Партије могу бити ефемерног карактера, или удружења организована као трајна, оне се могу јавити у свим врстама организованих група и у виду организованих група свих облика, и састојати се од харизматских следбеника, традиционалних слугу, рационалних (циљнорационалних или вредноснорационалних и идеолошких) присталица. Оне могу бити оријентисане више према личним интересима или према објективним циљевима. Практично могу бити усмерене, нарочито званично или ефективно, искључиво на стицање моћи за свог вођу и на обезбеђивање положаја у управном апарату за своје чланове (патронажна партија). Или могу бити претежно и свесно, у интересу неких сталежа или класа (сталешка, односно класна партија),оријентисане према конкретним објективним циљевима или апстрактним принципима ( идеолошка партија). (...) Политички рад је у рукама А) партијских руководилаца и партијских апарата, уз које Б) стоје активни чланови партије већином само као акламанти, а под извесним околностима као инстанце за контролу, дискусије, ремнострације, партијске резолуције, - док В) неактивне удружене масе (бирача и гласача) јесу само објекти за придобијање у доба избора или гласања (пасивни „учесници“) ; њихово расположење је важно само као оријентационо средство за агитацију партијског апарата у случајевима актуелне борбе за власт. Редовно (не увек) остају скривене Г) партијске мецене (...) По својој организацији, партије могу припадати истим типовима којима и све друге органозоване групе, могу бити оријентисане харизматски (вера у вођу), у ком случају се плебисцитом изражава поверење, или традиционално (приврженост заснована на друштвеном престижу господара или прееминентног суседа), или рационално (приврженост руководиоциома или апаратима који су то постали на основу „статуираног“ гласања). Ово могу бити основе послушности како присталица тако и управних апарата. У економском погледу, финансирање партија је по својој важности централно питање за поделу моћи и одређивање материјалног смера партијског делања: било да су у питању мали прилози мноштва чланова, идеолошко меценство, заинтересованост за (директну и индиректну) куповину, опорезивање изгледа које даје партија или опорезивање побеђених противника. ПАРТИЈА - Макс Вебер “Привреда и друштво II” Просвета, Београд 1976 | ||
| ПРОЛЕТАРИЈАТ - К. Маркс и Ф. Енгелс - "Манифест комунистичке партије" | |
|---|---|---|
| У истој мери у којој се развија буржоазија, тј. капитал, у истој мери развија се и пролетаријат, класа модерних радника, који живе само дотле док налазе рада, и који само дотле налазе рада док њихов рад увећава капитал. Ти радници, који морају да се продају на парче, јесу роба као сваки други трговински артикал, и због тога су исто тако изложени свим случајностима конкуренције, свима колебањима тржишта. Рад пролетера изгубио је распростирањем машина и поделом рада сваки самостални карактер, а тиме и сваку драж за радника. Он постаје прост додатак машини, од кога се тражи само покрет руке који је најједноставнији, најједноличнији и који се најлакше научи. Зато се трошкови које радник проузрокује ограничавају готово само на она животна средства која су му потребна за своје издржавање и за продужење своје расе. (…) Модерна индустрија претворила је малу радионицу патријахалног мајстора у крупну фабрику индустријског капиталисте. (…) Уколико ручни рад захтева мање умешности и испољавања снаге, тј. што се модерна индустрија више развија, то се више рад мушкарца потискује радом жена и деце. За радничку класу више немају друштвене важности разлике у полу или старости. Постоје још само радна оруђа која према старости и полу проузрокују различите трошкове. (…) Досадашњи ситни средњи сталежи, ситни индустријалци, трговци и рентијери, занатлије и сељаци, све те класе срозавају се у пролетаријат, делом тиме што њихов мали капитал није довољан за вођење крупне индустрије, те подлеже конкуренцији већих капиталиста, делом тиме што њихова умешност изгуби вредност услед нових начина производње. Тако се пролетаријат регрутује из свих класа становништва. Пролетаријат пролази кроз више ступњева развитка. Његова борба против буржоазије почиње са његовим постанком. (…) Сукоби међу класама старог друштва уопште многоструко помажу развитак самог пролетаријата. Буржоазија се налази у непрекидној борби: у почетку против аристократије; доције против делова саме буржоазије, чији интереси долазе у противречност с напретком индустрије; увек против буржоазије свих страних земаља. У свим тим борбама она је принуђена да апелује на пролетаријат, да тражи његову помоћ и да га тако увлачи у политички покрет. Тако она сама додаје пролетаријату своје сопствене елементе образовања, тј. пружа му оружје против саме себе. (…) Од свих класа које данас стоје наспрам буржоазије само је пролетаријат истински револуционарна класа. Остале класе растројавају се и пропадају с развитком крупне индустрије, док је пролетаријат њен сопствени производ. Средњи сталежи, ситни индустријалац, ситни трговац, занатлија, сељак, сви се они боре против буржоазије да би обезбедили од пропасти свој опстанак као средњих сталежа. Они, дакле, нису револуционарни, већ конзервативни. Они су, штавише, реакционарни, јер хоће да окрену натраг точак историје. (…) Сви досадашњи покрети били су покрети мањина или у интересу мањина. Пролетерски покрет је самостални покрет огромне већине у интересу огромне већине. Пролетаријат, најнижи слој садашњег друштва, не може да се подигне, не може да се усправи, а да се не баци у ваздух цела надградња слојева који сачињавају званично друштво. ПРОЛЕТАРИЈАТ - К. Маркс Ф. Енгелс, " Комунистички манифест", Либер - ЦЛС, Београд, 2005. | ||
 Andrija Radulović |
|---|
| ВЛАСТ - М. Ђурић - ''Социологија Макса Вебера - Привреда и друштво'' | ||
|---|---|---|---|
"Власт, то јест вероватноћа да се за једну одређену заповест прибави послушност, може почивати на различитим мотивима оних који се покоравају. Она може бити условљена тиме што они који се покоравају настоје да дату ситуацију искористе у сопствеом интересу, дакле чисто циљно-рационалним процењивањем шта је корисно а шта штетно. С друге стране, она може бити условљена обичајем, то јест тупим привикавањем на једну одређену врсту делања. И, најзад она може бити условљена чисто афективним мотивима, то јест само чистом склоношћу оних који се покоравају. Али власт која би почивала само на таквим основама била би релативно непостојана. Стога они који наређују и они који слушају обично оправдавају власт извесним унутрашњим разлозима, разлозима који указују на њену легитимност, и уздрмавање вере у легитимност власти обично има далекосежне последице. У сасвим чистом облику постоје само три легитимна основа власти, од којих сваки - разуме се у чистом типу - има битно различиту структуру управног апарата и служи се битно различитим средствима управљања.''... ''Законска власт је она власт која је прописно установљена. Најчистији тип је бирократска власт.''... ''Традиционална власт се заснива на вери у светост одувек постојећег поретка и највише власти. Најчистији тип је патријархална власт.''... ''Харизматска власт се заснива на афективној преданости личности вође и њеним божанским својствима (харизма), нарочито магичним способностима, пророчкој снази или јунаштву, духовној и беседничкој моћи.(...) Најчистији типови јесу власт пророка, ратних хероја и великих демагога.''... ''Постојање власти је везано само за актуелно присуство лица које успешно наређује другом, али не безусловно и за постојање управног апарата или групе. Али у највећем броју случајева власт обично претпоставља бар једно или друго. Једну групу треба назвати групом с влашћу, уколико су на основу важећег поретка њени чланови подвргнути односима власти.''... Вебер Макс (1921) ''Основни социолошки појмови'', преводи из Привреде и Друштва, Социолошка хрестоматија, Ђурић М. 1987: Социологија Макса Вебера, ИТРО ''Напријед'', Загреб, стр. 359-360, 362, 366. | |||
| |||
| Власт - Модерна друштва - Талкот Парсонс | ||
|---|---|---|---|
|
''Друштвено организовану и регулисану примену негативних санкција, укључујући и претњу да ће се оне применити када се посумња на намеру несагласности - називамо функцијом вршења власти/enforcement.''... ''У оквиру нашег аналитичког оквира, појам политички не обухвата само примарне функције власти, у односу према друштвеној заједници, већ и одговарајуће аспекте сваког колективитета. Третираћемо неки проблем као политички у мери у којој укључује организацију и мобилизацију извора са намером постизања циљева неког посебног колективитета.''... ''У развоју модерних друштава, међутим, власт је постајала све различитија од друштвене заједнице као један специјализовани друштвени орган који се налази у средишту државности/државног уређења. Како се диференцирала, власт је тежила да се фокусира на две примарне групе функција. Прва се тиче одговорности за одржавање интегритета друштвене заједнице пред општим претњама, са посебним али не и искључивим освртом на њен легитимни нормативни поредак. Ово обухвата барем функцију вршења власти и учешћа у функцији тумачења.(...) Друга примарна функција, извршна, тиче се колективне делатности у свакој ситуацији која показује да треба применити релативно посебне мере у интересу 'јавности'. Ова одговорност се протеже од неких инхерентно битних ствари, као што је одбрана територијалне контроле и одржавање јавног реда, до скора сваког питања за које се сматра да је 'под утицајем јавног интереса'.''... Талкот Парсонс(1992) ''Друштвена заједница и државност'', Талкот Парсонс Модерна друштва, Академус, Београд, 26-28. | |||
| |||
| Моћ - Structure and Process in Modern Societies- Талкот Парсонс | ||
|---|---|---|---|
''Потребно је повући паралелу према економији, у овом смислу, верујем да можемо да говоримо о функционалним подсистемима друштва у политичком подручију, згодно названом 'политички подсистем' (polity).''... ''Овај 'производ' политичког подсистема као система је моћ, коју бих хтео да дефинишем као генерализовану способност социјалног система да одрађује ствари у интересу колективних циљева.''... ''Чини ми се да је ово једна од две главне алтернативе које се тренутно налазе у литератури политичких теорија, док се друга може назвати 'нулти-збир', концепт који су употребљавали, на пример, Макс Вебер и Х. Д. Ласвел (Lasswell). Овај концепт такве моћи је способност једне индивидуе у систему да придобије своје циљеве упркос отпору других јединки - одатле ако је моћ две јединке једнака постоји пат позиција међу њима.''... ''Моћ, са друге стране, се посебно односи на циљеве колективитета, и одатле наговештава, за своје генерисање, интеграцију колективног с обзиром на такве циљеве, у смислу у ком производња богатства то не захтева.''... ''Милс, међутим, усваја једну од главних верзија концепта без покушаја да је оправда. Ово је оно што може бити названо 'нулта-сума' концепт; моћ, такорећи, је моћ над другима. Моћ коју има А у систему јесте, нужно и по дефиницији, на штету Б. Овај концепт моћи је генерализован на цео концепт политичких процеса кад Милс каже да је 'Политика борба за моћ'.''... ''Најважнји циљ у садашњости је то да, по Милсу, моћ није средство за извођење функције у, и у име, друштва као система, већ је интерпретирана искључиво као средство (facility) за придобијање онога што група, држаоци моћи, жели путем спречавања друге групе, 'искључених', да придобије оно што та група жели.''.... ''Моћ је уопштено средство или ресурс у друштву. Мора бити подељена или додељена, али такође мора да буде производ и да има колективне као и дистрибутивне функције. То је способност да се мобилишу ресурси друштва за испуњавање циљева за које је придобијена посвећеност опште 'јавности', или тек треба да буде придобијена.''... ''Постоји, на првом месту, тенденција за преувеличавањем емпиријске важности моћи тврдећи да је она једина моћ која 'стварно' одлучује шта се догађа у друштву. Против овога, предложио бих став да је моћ једна од неколико когнитивних фактора у одређивању друштвених догађаја.''... ''Постоји, на другом месту, тенденција мисли о моћи као о претпостављено нелегитимној; ако људи имају велику моћ, мора да су је на неки начин узурпирали мада на то нису имали право и намеравају да их употребе на штету других.''... ''Изнад свега, може се у позитивном смислу тврдити да моћ, мада предмет злоупотребе и мада су јој потребне многе контроле, јесте есенцијална и пожељна компонента високо организованог друштва.''... Parsons Talkot(1960) Structure and Process in Modern Societies, The free press of Glencoe, Illinois, 181, 219-221, 224. Превод: Радуловић Андрија, студент Социологије на Филозофском факултету, од 2007. | |||
| |||
| МОЋ - М. Ђурић - ''Социологија Макса Вебера - Привреда и друштво'' | ||
|---|---|---|---|
''Моћ означава сваки степен вероватноће да се наметне своја воља у једном друштвеном односу упркос отпору, без обзира на чему почива ова вероватноћа.''... ''Под речију 'моћ', овде сасвим уопштено подразумевамо изгледе једног човека или више људи да спроведу сопствену вољу у неком заједничном делању, чак и упркос отпору других који у том делању учесвују.''... ''Економски условљена' моћ није, наравно, идентична са 'моћ' уопште. Напротив, постанак економске моћи може бити последица постојеће моћи која почива на другим основама. Али ка стицању моћи се не тежи само ради економских циљева (у циљу богаћења). Моћ, чак и економска моћ, може да се цени 'ради ње саме', и веома често је је тежња ка моћи условљена друштвеним угледом који она доноси. Али свака моћ не доноси друштвени углед.(...) Начин на који се друштвени „углед“ расподељује у некој заједници између типичних група учесника у тој расподели назваћемо 'друштвени поредак'.''.... ''Док је постојбина 'класа' 'привредни поредак', а 'сталежа' 'друштвени поредак', тј сфера поделе 'угледа', и док они одатле утичу једни на друге и на правни поредак, а овај опет, на њих, дотле је 'партијама 'место примарно у сфери 'моћи'.''... ''Са социолошког становишта, појам моћи је аморфан. Све могућне особине једног човека и све могућне околности могу некога ставити у положај да у датој ситуацији своју вољу наметне другима.''...
Вебер Макс (1976) ''Привреда и друштво'', том II, ''Просвета'', Београд, стр. 30-31, 42 | |||
| |||