У рубрику "Дефиниција" унесите између знакова навода само цитате, без вашег коментара или парафразирања. Тамо где изостављате делове текста, ставите три тачкице...
Након самог цитата, наведите презиме и име аутора, годину првог објављивања текста из којег је цитат преузет у загради, годину цитираног издања, тачан назив тог текста, назив књиге или часописа у којем је цитирани текст поново објављен, назив издавача, место цитираног издања, број тома сабраних дела или часописа, број стране или електронску адресу издања на интернету.
Трудите се да пронађете и језгровите цитате дефиниција истих појмова (нпр. истраживање) код типичних представника разних теоријско - методолошких оријентација, као предрадњу за уношење резимеа основних типова тумачења одабраног појма својим речима у РЕЧНИК АКЦИОНИХ ИСТРАЖИВАЊА
Пошто исправите евентуалне грешке у прекуцавању цитата, штриклирајте рубрику "овај унос биће аутоматски повезан" уколико то већ није случај и притисните на дугме "сачувај промене". Тада у "облачић" унесите коментар цитата - своје тумачење цитата односно одређења појма, указивање на евентуалне нејасноће или отворена питања, упућивање на појмове и упоређивање са појмовима повезанима с датим појмом код истог и/или других аутора ...
Молим све учеснике да уносите податке ћириличним писмом да би вашу одреницу и коментар регистровао претраживач подешен на ћирилицу на овоCurrently sorted By last update ascending Sort chronologically: By last update | By creation date
ИСТРАЖИВАЊЕ - G.A. Gilli: "Kaко се истражује":"Истраживање је а) спознајна делатност анализе и расуђивања, б) која се збива у пракси, ц) на једном практичном и стварном проблему и д) претходи одређеном захвату у стварност. Ако је тачна ова дефиниција истраживања (а то ћемо настојати да докажемо у наставку), из ње произлази: прво, како није неопходно да се буде професионални истраживач, тј. истраживач социолог да би се истраживало; друго, како тиме није речено да не врше истраживање сви они професионални истраживачи, у мери у којој се не држе овог појма истраживања. Постоји зуаправо истраживање у традиционалном смислу које се подучава на свеучилиуштима и које, да би било изведено, изискује веома рафиниране технике и спознаје. Па ипак, то се традиционално истраживање често не спроводи у друштвеној пракси (тачка б), већ у библиотекама и институтима; оно се, још чешће, не односи на стваран проблем (тачка ц), а готово се никад, као конкретан циљ, не поставља захват у стварност (тачка д). У овој књизи не намеравамо да вулгаризујемо те технике и спознаје; метода истраживања коју желимо пренети није "популаризација" традиционалне методе: она је нешто што се супротставља традиционалној методи, нешто што није ни више ни мање од традиционалног истраживања, него је нешто различито. У целој кљизи настојима да истакнемо разулике између две методе, оне коју овде објашњавамо и оне традиционалне, али ту је и разлика коју желимо одмах да истакнемо, јер, на крају, то је разлика која нам даје за право да размотримо истраживање, тј. научни рад, не само као истраживачку активност професионалних истраживача, већ и свих оних особа у професионалним и претпрофесионалним приликама које смо навели на почетку. G.A. Gilli:1974 (1971), Како се истражује, Школска Књига, Загреб (Come si fa ricerca, Milano, Mondadori), 12 | |
|