У овај речник унeсите цитате типичних представника појединих теоријско- методолошких приступа истраживању друштвeних условa развојa сазнања и утицаја идеја у друштвено историјском развоју, у којима они или оне дефинишу cвоје општe схвaтaњe (социологијe) (са)знања као и појединe кључне појмове одговарајућег приступа као што су "идоли"...F. Bacon-а, "Ordo Amoris"... M. Scheler-a, "тоталитет", "класна свест"... G. Lukacs-а, "утопија", "слободно лебдећа интелигенција"...K. Mannheim-а, "хисторицизам", "оповргавање хипотезе", "отворено друштво"...K. Poper-а, "друштвенa конструкцијa ствaрности"...P. Berger-a...
Пошто уз помоћ миша одете на електронку адресу за Додај нови појам, у рубрику "Појам" унесите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА појам који обрађујете, иза цртице - напишите прво слово Имена и Презиме аутора којега цитирате, па иза још једне цртице - "Између знакова навода" назив дела из којег је цитат узет.
У рубрику "кључне речи" унесите поред термина којим се означава појам који обрађујете синониме и појмове теоријски повезане са појмом који уносите у речник а помињу се у вашем цитату, једну по једну у нови ред, а не само одвојено зарезом.
У рубрику "Дефиниција" унесите између знакова навода само цитате, без вашег коментара или парафразирања. Тамо где изостављате делове текста, ставите три тачкице...
Након самог цитата, наведите презиме и име аутора, годину првог објављивања текста из којег је цитат преузет у загради, годину цитираног издања, тачан назив тог текста, назив књиге или часописа у којем је цитирани текст поново објављен, назив издавача, место цитираног издања, број тома сабраних дела или часописа, број стране или електронску адресу издања на интернету.
Трудите се да пронађете и језгровите цитате дефиниција истих појмова (нпр. идеологије) код типичних представника разних теоријско - методолошких оријентација, као предрадњу за уношење резимеа основних типова тумачења одабраног појма својим речима у РЕЧНИК СОЦИОЛОГИЈЕ САЗНАЊА
Пошто исправите евентуалне грешке у прекуцавању цитата, штриклирајте рубрику "овај унос биће аутоматски повезан" уколико то већ није случај и притисните на дугме "сачувај промене".
Тада у "облачић" унесите коментар цитата - своје тумачење цитата односно одређења појма, указивање на евентуалне нејасноће или отворена питања, упућивање на појмове и упоређивање са појмовима повезанима с датим појмом код истог и/или других аутора ...
Молим све учеснике да уносите податке ћириличним писмом да би вашу одреницу и коментар регистровао претраживач подешен на ћирилицу на овом сајту.
Специјално | А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | J | K | Л | Љ | М
Н | Њ | O | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ
Ш | СВЕ
Ц |
|---|
 | ЦИЉ ВАСПИТАЊА - Х. СПЕНСЕР, О ВАСПИТАЊУ УМНОМ МОРАЛНОМ И ТЕЛЕСНОМ | ||
|---|---|---|---|
| ЦИЉ ВАСПИТАЊА1 - "Васпитању сваке врсте јесте најближи циљ, да дете спреми за живот, да га спреми за грађанина, који ће моћи да управља сам собом у свету." Спенсер, Х, 1921, О васпитању умном, телесном и моралном, Београд, Издање С. Б. Цвијановића, 121 ЦИЉ ВАСПИАТЊА2- "Сећај се да је циљ васпитања твога, да подигнеш створење, које ће управљати само собом, а не којим ће управљати други."Спенсер, Х, 1921, О васпитању умном, телесном и моралном, Београд, Издање С. Б. Цвијановића, 154 | |||
| |||
| ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ- Е. Морин - "Одгој за будућност" | ||
|---|---|---|---|
| ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 1"Чињеница која отежава нашу спознају Свијета јест сам модус мишљења који је у нама закржљао, умјесто да се развија, наша неспособност да контекстуализирамо и глобализирамо, дочим је захтјев планетарне ере управо промишљање глобалности Свијета, односа цјелина-дијелови, његове многодимензионалности и комплексности. То нас упућује на реформу мисли која је нужно потребна да се схвати контекст, глобалност, многодимензионалност, сложеност. Управо та сложеност (продуктивно/деструктивни круг узајамних дјеловања дјелова на цјелину и цјелина на дјелове) представља проблем. Убудуће морамо појмити неподносиву комплексност свијета у смислу да треба истодобно проматрати јединствно и разноликост планетарног процеса, његову комплементарност успоредо са његовим антагонизмима. Планета није глобални сустав, него вртлог у покрету, лишен организирајућег средишта. Планета тражи полицентричну мисао која је способна смјерати универзализму, али не оном апстрактном, него таквом који би био свјестан јединства/разноликости људске ситуације; полицентричну мисао која се храни културама цијелог свијета. Одгајати људе за такав начин мишљења је сврха и циљ одгоја будућности: он треба дјеловати, у планетарном добу, у смислу новог, земаљског идентитета и освијешћености." Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 71 ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 2 - "Морамо се подсетити 4 фундаментална циља подучавања: Први је формулисао Монтењ у 16. веку: „Боље је имати добру, него пуну главу.“ Није најзначајније сакупљање, акумулација знања, него способност организације знања. Није решење ни у сепарацији и редукцији универзалних форми на њихове елементарне делове, него је битно увиђање међусобних односа и умрежавање делова. Други циљ је формулисао Ж. Ж. Русо у Емилу : „Ја желим да га (Емила, прим. А.М.) научим да буде човек“. Подучавање човечности, које је основа сваке хуманистичке културе, је још неопходније сада, у нашој планетраној ери, када сви делимо зајденичку судбину живота и смрти. Управо у овом контексту можемо разумети повезаности између природних и друштвених наука. Литература и поезија, које нас такође уводе у људско стање, представљају трећи циљ подучавања, такође изражен у Емилу: „Желим да га научим да живи“. Шта заправо значи научити неког да живи? Ту је пре свега реч о односима – према другима и самом себи. Литература, поезија и велика уметност нашег доба – биоскоп, јесу школе живљења. Оне нам показују комплексност људских бића и њихове односе. Литература, поезија и биоскоп су "школе" у којима ми учимо да разумемо људску природу и човека као субјекта који живи, пати, воли и мрзи. Завршићу са четврим и поседњим циљем образовања. Четврти циљ образовања је да створи грађанство, не само нације, него читаве Земље. Грађанин Земље је далеко од арогантног човека, који себе види као јединог субјекта универзума, предосређеног да буде господар света. Амбиција ширења хуманизма није доминација, већ суживот на планети." Morin, Еdgar, 1998, Towards a new social contract? , Sources, 106, 4-6.http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001142/114221e.pdf превела А. М ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 3 "Људско биће је истодобно тјелесно, биолошко, психичко, културно, друштвено, повјесно. Ово сложено јединство људске природе у потпуности је разбијено у процесу образовања. Оно је подијељено на дисциплине/предмете до те мјере да је постало емогуће научити шта то значи бити људско биће. Потребно је обновити то јединство на такав начин да сватко, гдје гоод се налазио, освијести властито поимање свог особног сложеног идентитета као и оног опћег иднетитета који дијели са свим осталим људским бићима. Због тога би темљно људско стање требало представљати битан предмет сваког одгоја и образовања." Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 20 ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 4 "Етика се не може поучавати лекцијама из морала. Она се мора обликовати у духу на темељу спознаје да је људско биће истодобно индивидуа, као и дио друштва и дио врсте. Сваки од нас носи у себи ту троструку збиљу. Зато сваки доиста хумани развој треба садржавати у себи здружени развој индивидуалних самосвојности, развој судјеловања у заједници и развој свијести о припадности људској врсти. На темељу свега тога оцртавају се два велика етичко-политичка циља новог тисућљећа: успоства односа узајамног контролирања између друштва и појединаца путем демокрације и остваривање Човјечанства као планетарнепланетарне заједнице. Одгој треба придонијети не само свијести о нашој заједничкој Земљи-Домовини, него такођер омогућити а се та свијест претвори у вољу за остваривањем земаљског грађанства".Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 23 | |||
| |||