(English translation is available below the text in Serbian)
Када уносите нови појам у речник СС (социологије сазнања) настојте да ваше тумачење обухвати основне варијанте тумачења тог појма код типичних представника структурално-функционалног позитивистичког, интеракционистичко феноменолошког тумачећег и ново материјалистичког инвертовано дијалектичког приступа истраживању друштвеног процеса сазнавања. Било би добро да прво пронађете одговарајуће дефиниције у изворним текстовима и унесете их у РЕЧНИК ЦИТАТА УТЕМЕЉИВАЧА СС .
У рубрику "Концепт" унесите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА појам који обрађујете. У рубрику "Кључне речи" унесите синониме, антониме и појмове теоријски повезане са појмом који уносите у речник једну по једну у нови ред, а не одвојено зарезом.
Након уношења резимеа основних типова тумачења одабраног појма својим речима у речник СС, прочитајте садржај одреднице "Консултовани речници и изворна литература" и све напомене уз њу, па у своју напомену додајте библиографске податке о речнику и изворној литератури коју сте ви користили приликом формулисања своје одреднице уколико ваш секундарни или примарни извор још нису поменути овде. Наведите азбучним редом презиме и име аутора или првог уредника уколико их има више, годину издања, тачан назив речника или изворног текста који сте консултовали, назив књиге или часописа у којем је коришћени речник или примарни извор евентуално објављен, назив издавача, место цитираног издања, број томова уколико их има више или часописа у којем/којима је објављен, или електронску адресу издања на интернету.
Пошто исправите евентуалне грешке у прекуцавању цитата, штриклирајте рубрику "овај унос биће аутоматски постављен" уколико то већ није случај и притисните на дугме "сачувајте промене". Тада у "облачић" унесите коментар цитата - своје тумачење цитата односно одређења појма, указивање на евентуалне нејасноће или отворена питања, упућивање на појмове и упоређивање са појмовима повезанима с датим појмом код истог и/или других аутора ...
Молим све учеснике који уносите податке на српском језику да то чините ћириличним писмом како би вашу одреницу и коментар регистровао претраживач подешен на ћирилицу на овом сајту.
When you enter the new concept to the SK (sociology of knowledge) dictionary try to include in your interpretation all basic variants of the interpretation of that concept among the typical representatives of structural-functional positivist, interactive phenomenological interpretative and new materialist inverted dialectical approach to the study of social cognition processes. It would be good to first find the appropriate definitions in the source texts and enter them in the QUOTATION DICTIONARY OF SOCIOLOGY OF KNOWLEDGE CLASSIC AND CONTEMPORARY AUTHORS .
In the section "The concept" enter in CAPITAL LETTERS the concept you are processing. In the section "Keywords" enter synonyms, antonyms and theoretical concepts associated withthe notion that you are entering into the dictionary one by one in line, not just separated by a comma.
After enteringa summary of basic types of interpretation of the selected concept in your own words to the SK dictionary, read the content of the entry " Consulted dictionaries and primary sources” and all notes thereto, and in your note add bibliographic information about the vocabulary and the primary source literature that you used while formulating your entries, if your secondary or primary sources have not been mentioned yet. Specify in alphabetic order the last name and first name of the author or the first editor if there are more of them, year of publication, the exact name of the dictionary or the primary source text that you consulted, the title of a book or magazine in which the used dictionaryor a primary source might have been published, publisher's name, place of publication of the cited edition, number of volumes if there are more of them or of the journal in which the consulted text was published or URL of the items published on the Internet.
After you correct any eventual errors in retyping quotes, check section "this entry will be automatically posted" if this is not already the case and press the button "Save Changes". Then in the "cloud” enter your comment of your quotations – your interpretation of citation or concept definition, pointing to possible ambiguity or open-ended questions, pointingo ut to and making the comparison with the concepts associated with the given concept in the texts of the same and / or other authors ...
I plead with all participants who are entering information in Serbian language, to do this in the Cyrillic script so that your entries and their comments could be registered by the browser, which is set to register Cyrillic on this site.
Специјално | А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | J | K | Л | Љ | М
Н | Њ | O | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ
Ш | СВЕ
С |
|---|
 | САЗНАВАЊЕ | ||
|---|---|---|---|
САЗНАВАЊЕ је психички процес и способност живих организама да стекну (са)знања неопходна за самоодржање и самопроизвођење . С. је мисаоно дел(ов)ање вођено мотивом откривања истине или практичне користи. Емпиризам, рационализам, ирационализам, догматизам, скептицизам, реализам, идеализам, позитивизам, критицизам, феноменализам, дијалектика дају различите, често супротне и ређе синтетичке одговоре на питање о изворима и пореклу, могућностима, ваљаности и предмету с. | |||
| |||
| САЗНАЊЕ | ||
|---|---|---|---|
САЗНАЊЕ или знање је резултат процеса сазнавања, довољно објективно утемељено субјективно уверење компетентног лица у истинитост неког суда или скупа судова , извесност за свакога. Чим се покуша разрада ове дефиниције постаје јасно да су њени саставни елементи зависни од ширег појмовно-теоријског и методолошког оквира у који смештамо наш покушај њиховог објашњења и разумевања, односно како тумачимо процес сазнавања, објективност, субјективност, уверење, компетентност, истинитост, извесност... Упоредите размишљање Б. Расела на тему спорности дефинисања знања као уверења које је у сагласности са чињеницама у тексту Tеорија сазнања | |||
| |||
| СОЦИОЛОГИЈА САЗНАЊА | ||
|---|---|---|---|
Социологија сазнања у ширем смислу означава посебну социолошку дисциплину чији посленици истражују како изван-сазнајне детерминанте, првенствено друштвени чиниоци живота људи као истовремених субјеката и објеката процеса производње или конструкције сазнавања, утичу на појаву, језичку артикулацију, облике, структуру, функције, институционализацију и организацију, развој, значења, вредност и истинитост сазнајних садржаја процеса мишљења, те како резултати овог процеса, преовлађујуће идеје и сазнајни садржаји друштвене и индивидуалне свести у оквиру свих врста културних творевина и делатности људи које се у датом простору и времену сматрају знањем, кроз ширење и примену, утичу на друштвене околности у којима су настали. С обзиром да су се издиференцирале посебне социолошке дисциплине чији су се посленици специјализовали за испитивање узајамног односа првенствено друштвених околности и идејних садржаја свести у оквиру појединих облика културе и друштвених делатности (религије, морала, науке, образовања, политике, права, привреде, рада, спорта, уметности, масовних комуникација,...), с.с се често схвата у ужем смислу испитивања друштвене условљености погледа на свет разних друштвених групација и идеолошког карактера њиховог сазнања првенствено о друштву и историји. Током кризних раздобља у развоју друштвеног живота и мишљења људи, бројни теоретичари од антике, преко средњег века до модерног доба у Европи и свету, полазећи од различитих система онтолошких, епистемолошких и практичких уверења , формулисали су на различите начине своја учења о сазнајним темељима сазнајних становишта и образаца мишљења припадника читавих групација људи попут занимања, народа, елита, сталежа, класа... који не могу да се сведу на психолошке факторе опажања, закључивања, емоција и воље појединаца. (Шири мада не и интегрални текст одреднице "Социологија сазнања" је објавњен у А. Мимица, М. Богдановић, ур. Социолошки речник, Завод за издавање уџбеника, 2007).
Више о настанку, називу, предмету и приступима истраживању проблема социологије сазнања погледајте и допуните на wiki страницама УВОД У СОЦИОЛОГИЈУ САЗНАЊА , ФУНКЦИОНАЛИСТИЧК O -ПОЗИТИВИСТИЧКА ПАРАДИГМА , НОВО-МАТЕРИЈАЛИСТИЧКО ДИЈАЛЕКТИЧКА ПАРАДИГМА , ФЕНОМЕНОЛОШКО -ТУМАЧЕЋА ПАРАДИГМА ... Sociology of knowledge in the broad sense means a special sociological discipline whose founders and developers investigate how the extra-cognitive determinants, primarily social factors of life of people as the simultaneous subjects and objects of the process of production or construction of cognition, affect the appearance, language articulation, form, structure, function, institutionalization and organization, development, meaning, value and truthfulness of the cognitive content of thinking processes of thinking, and how the results of this process, the prevailing ideas and cognitive features of social and individual consciousness in all sorts of cultural creation and activity of people which are considered in a given space and time as knowledge, through dissemination and application, impact on the social circumstances in which they emerged. | |||
| |||