У овај речник унeсите цитате типичних представника појединих теоријско- методолошких приступа истраживању друштвeних условa развојa сазнања и утицаја идеја у друштвено историјском развоју, у којима они или оне дефинишу cвоје општe схвaтaњe (социологијe) (са)знања као и појединe кључне појмове одговарајућег приступа као што су "идоли"...F. Bacon-а, "Ordo Amoris"... M. Scheler-a, "тоталитет", "класна свест"... G. Lukacs-а, "утопија", "слободно лебдећа интелигенција"...K. Mannheim-а, "хисторицизам", "оповргавање хипотезе", "отворено друштво"...K. Poper-а, "друштвенa конструкцијa ствaрности"...P. Berger-a...
Пошто уз помоћ миша одете на електронку адресу за Додај нови појам, у рубрику "Појам" унесите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА појам који обрађујете, иза цртице - напишите прво слово Имена и Презиме аутора којега цитирате, па иза још једне цртице - "Између знакова навода" назив дела из којег је цитат узет.
У рубрику "кључне речи" унесите поред термина којим се означава појам који обрађујете синониме и појмове теоријски повезане са појмом који уносите у речник а помињу се у вашем цитату, једну по једну у нови ред, а не само одвојено зарезом.
У рубрику "Дефиниција" унесите између знакова навода само цитате, без вашег коментара или парафразирања. Тамо где изостављате делове текста, ставите три тачкице...
Након самог цитата, наведите презиме и име аутора, годину првог објављивања текста из којег је цитат преузет у загради, годину цитираног издања, тачан назив тог текста, назив књиге или часописа у којем је цитирани текст поново објављен, назив издавача, место цитираног издања, број тома сабраних дела или часописа, број стране или електронску адресу издања на интернету.
Трудите се да пронађете и језгровите цитате дефиниција истих појмова (нпр. идеологије) код типичних представника разних теоријско - методолошких оријентација, као предрадњу за уношење резимеа основних типова тумачења одабраног појма својим речима у РЕЧНИК СОЦИОЛОГИЈЕ САЗНАЊА
Пошто исправите евентуалне грешке у прекуцавању цитата, штриклирајте рубрику "овај унос биће аутоматски повезан" уколико то већ није случај и притисните на дугме "сачувај промене".
Тада у "облачић" унесите коментар цитата - своје тумачење цитата односно одређења појма, указивање на евентуалне нејасноће или отворена питања, упућивање на појмове и упоређивање са појмовима повезанима с датим појмом код истог и/или других аутора ...
Молим све учеснике да уносите податке ћириличним писмом да би вашу одреницу и коментар регистровао претраживач подешен на ћирилицу на овом сајту.
Специјално | А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | J | K | Л | Љ | М
Н | Њ | O | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ
Ш | СВЕ
И |
|---|
 | ИСТОРИЗАМ У ПЕДАГОГИЈИ - В. Дилтај, "О могућности педагогијске науке од опште вредности" | ||
|---|---|---|---|
| ОБРАЗОВАЊЕ - "Као образовање означавамо ми сваки рад, који тежи да постави савршенство појава и њихових спојева у душевном животу и тако задобивено савршенство називамо образованст. Да ту обраованост треба посматрати као самосмер види се из приказаног телеологијског карактера душевног живота. Није ли зар сваки појам смера и самосмера узет само отуд, што у задовољеном стању наших чувстава сви појави имају своје средиште. Изрази: срећа, вредност, смер и самосмер показују само тај телеологијски одношај. Индивидуа не може никако поставити себи животни циљ, који не би био у њезиним властитим чувственим стањима." Дилтај, В, 1914, О могућности педагогијске науке од опште вредности, Београд, Књижарница Рајковића и Ћуковића, 17 ВАСПИТАЊЕ - "Под васпитањем подразумевамо рад са планом, којим одрасли образују душевни живот оних који одрашћују. Израз се уоптребљује у ширем смислу, када рад на један други циљ упраљен, постигне васпитање као споредни успех. Тако васпитава начелник у службеним пословима или свештеник у општинским пословима, штавише и живот сам васпитава човека. Исти се израз васпитање уопребљује у пренесеном смислу ту, где се образовање као ефекат једнога утицања показује, за које се један субјект и један свестан циљ од нас допуњују. У том је смислу човек назват васпитаником природе, земља васпитним домом човечанства и откровење васпитањем самог човечанства. Ту бива свугде субјект допуњен, који у раду с планом изводи образовање човека. Васпитање је пак у правом слислу ограничено само на напред обележени одношај, и ово васпитање с планом чини у себе затворен систем. Тако педагогију треба одредити као сазнање тога система." Дилтај, В, 1914, О могућности педагогијске науке од опште вредности, Београд, Књижарница Рајковића и Ћуковића, 17 ВАСПИТНИ ИДЕАЛ - "Васпитни је идеал једног времена и једнга народа у својој садржајној пуноћи и ставрности историсјки одређен и означен. К томе се сусрећу индивидуални дар и животна прћија с једне стране, одговарајући позив у гранању различитих врста занимања с друге стране, и тко истом постаје васпитна старност, на основу које се један човек у свом времену, у свом народу, у свом друштву развија према себи примереном циљу свога рада. Али за све је то општи услов савршенство телеологијске везе, коју душевни живот узајамним утицањем својих појава изводи. Што је на њему постављено, може се развијати, да буде од опште вредности. То је једна апстракција из историјског живовања човекова, али управо као такова приступачна научном приказивању." Дилтај, В, 1914, О могућности педагогијске науке од опште вредности, Београд, Књижарница Рајковића и Ћуковића, 15 | |||
| |||