У овај речник унeсите цитате типичних представника појединих теоријско- методолошких приступа истраживању друштвeних условa развојa сазнања и утицаја идеја у друштвено историјском развоју, у којима они или оне дефинишу cвоје општe схвaтaњe (социологијe) (са)знања као и појединe кључне појмове одговарајућег приступа као што су "идоли"...F. Bacon-а, "Ordo Amoris"... M. Scheler-a, "тоталитет", "класна свест"... G. Lukacs-а, "утопија", "слободно лебдећа интелигенција"...K. Mannheim-а, "хисторицизам", "оповргавање хипотезе", "отворено друштво"...K. Poper-а, "друштвенa конструкцијa ствaрности"...P. Berger-a...
Пошто уз помоћ миша одете на електронку адресу за Додај нови појам, у рубрику "Појам" унесите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА појам који обрађујете, иза цртице - напишите прво слово Имена и Презиме аутора којега цитирате, па иза још једне цртице - "Између знакова навода" назив дела из којег је цитат узет.
У рубрику "кључне речи" унесите поред термина којим се означава појам који обрађујете синониме и појмове теоријски повезане са појмом који уносите у речник а помињу се у вашем цитату, једну по једну у нови ред, а не само одвојено зарезом.
У рубрику "Дефиниција" унесите између знакова навода само цитате, без вашег коментара или парафразирања. Тамо где изостављате делове текста, ставите три тачкице...
Након самог цитата, наведите презиме и име аутора, годину првог објављивања текста из којег је цитат преузет у загради, годину цитираног издања, тачан назив тог текста, назив књиге или часописа у којем је цитирани текст поново објављен, назив издавача, место цитираног издања, број тома сабраних дела или часописа, број стране или електронску адресу издања на интернету.
Трудите се да пронађете и језгровите цитате дефиниција истих појмова (нпр. идеологије) код типичних представника разних теоријско - методолошких оријентација, као предрадњу за уношење резимеа основних типова тумачења одабраног појма својим речима у РЕЧНИК СОЦИОЛОГИЈЕ САЗНАЊА
Пошто исправите евентуалне грешке у прекуцавању цитата, штриклирајте рубрику "овај унос биће аутоматски повезан" уколико то већ није случај и притисните на дугме "сачувај промене".
Тада у "облачић" унесите коментар цитата - своје тумачење цитата односно одређења појма, указивање на евентуалне нејасноће или отворена питања, упућивање на појмове и упоређивање са појмовима повезанима с датим појмом код истог и/или других аутора ...
Молим све учеснике да уносите податке ћириличним писмом да би вашу одреницу и коментар регистровао претраживач подешен на ћирилицу на овом сајту.
Специјално | А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | J | K | Л | Љ | М
Н | Њ | O | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ
Ш | СВЕ
В |
|---|
 | ВАСПИТАЊЕ-Е. Диркем-"Васпитање и социјализација" | ||
|---|---|---|---|
| "Васпитање је деловање генерација одраслих на генерације које још нису зреле за друштвени живот. Оно има за циљ да код детета ствара развија одређени број физичких, интелектуалних и моралних стања која од њега траже и политичко друштво у целини и посебна средина за коју је посебно намењено" Диркем, Емил, 1981, Васпитање и социјализација, ЗУНС, Београд, 41 ВАСПИТАЊЕ 2 "Међутим, свако друштво, посматрано у одређеном тренутку свог развоја, поседује васпитни систем, који се намеће појединцима са снагом којој се, уопште узев, није могуће одупрети. Узалудно је веровати да можемо да подижемо децу онако како желимо. Има обичаја којима се морамо повиновати; ако од њих знатније одступамо, они се свете нашој деци. Она, када постану одрасла, нису у стању да ѕиве међу својим савременицима са којима нису у хармоничном односима. При томе није важно јесу ли она одгајена са сувише архаичним, или сувише напредним идејама; и у једном и у другом случају она не припадају свом времену, па према томе нису у условима нормалног живота. Постоји, дакле у сваком временском тренутку један регулаторни тип васпитања од кога не можемо одступити, а да не наиђемо на јаке отпоре који у себи садрже клице раздора" Диркем, Емил, 1981, Васпитање и социјализација, ЗУНС, Београд, 36 ВАСПИТАЊЕ 3"Васпитање /.../ се састоји из систематске социјализације младе генерације. У сваком од нас, може се рећи, постоје два бића која, мада се не могу одвојити ни на један други начин осим апстракцијом, нису ништа мање различита. Једно биће је сачињено од свих менталних стања која се односе само на нас саме и догађаје нашег личног живота: то је оно што би се могло назвати индивидуалним бићем. Друго биће је систем идеја, осећања и навика које су у нама изражавају не нашу личност, већ групу или различите групе којима припадамо; таква су религијска веровања, морална веровања и поступци, националне или професионалне традиције, колективна мњења разних врста. Њихова целокупност чини друштвено биће. Створити такво биће у сваком од нас јесте циљ васпитања." Диркем, Емил, Васпитање и социјализација, 1981, ЗУНС, Београд, 42 | |||
| |||