ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 1"Чињеница која отежава нашу спознају Свијета јест сам модус мишљења који је у нама закржљао, умјесто да се развија, наша неспособност да контекстуализирамо и глобализирамо, дочим је захтјев планетарне ере управо промишљање глобалности Свијета, односа цјелина-дијелови, његове многодимензионалности и комплексности. То нас упућује на реформу мисли која је нужно потребна да се схвати контекст, глобалност, многодимензионалност, сложеност.
Управо та сложеност (продуктивно/деструктивни круг узајамних дјеловања дјелова на цјелину и цјелина на дјелове) представља проблем. Убудуће морамо појмити неподносиву комплексност свијета у смислу да треба истодобно проматрати јединствно и разноликост планетарног процеса, његову комплементарност успоредо са његовим антагонизмима. Планета није глобални сустав, него вртлог у покрету, лишен организирајућег средишта.
Планета тражи полицентричну мисао која је способна смјерати универзализму, али не оном апстрактном, него таквом који би био свјестан јединства/разноликости људске ситуације; полицентричну мисао која се храни културама цијелог свијета.
Одгајати људе за такав начин мишљења је сврха и циљ одгоја будућности: он треба дјеловати, у планетарном добу, у смислу новог, земаљског идентитета и освијешћености." Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 71
ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 2 - "Морамо се подсетити 4 фундаментална циља подучавања:
Први је формулисао Монтењ у 16. веку: „Боље је имати добру, него пуну главу.“ Није најзначајније сакупљање, акумулација знања, него способност организације знања. Није решење ни у сепарацији и редукцији универзалних форми на њихове елементарне делове, него је битно увиђање међусобних односа и умрежавање делова. Други циљ је формулисао Ж. Ж. Русо у Емилу : „Ја желим да га (Емила, прим. А.М.) научим да буде човек“. Подучавање човечности, које је основа сваке хуманистичке културе, је још неопходније сада, у нашој планетраној ери, када сви делимо зајденичку судбину живота и смрти. Управо у овом контексту можемо разумети повезаности између природних и друштвених наука. Литература и поезија, које нас такође уводе у људско стање, представљају трећи циљ подучавања, такође изражен у Емилу: „Желим да га научим да живи“. Шта заправо значи научити неког да живи? Ту је пре свега реч о односима – према другима и самом себи. Литература, поезија и велика уметност нашег доба – биоскоп, јесу школе живљења. Оне нам показују комплексност људских бића и њихове односе. Литература, поезија и биоскоп су "школе" у којима ми учимо да разумемо људску природу и човека као субјекта који живи, пати, воли и мрзи. Завршићу са четврим и поседњим циљем образовања. Четврти циљ образовања је да створи грађанство, не само нације, него читаве Земље. Грађанин Земље је далеко од арогантног човека, који себе види као јединог субјекта универзума, предосређеног да буде господар света. Амбиција ширења хуманизма није доминација, већ суживот на планети." Morin, Еdgar, 1998, Towards a new social contract? , Sources, 106, 4-6.http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001142/114221e.pdf
превела А. М
ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 3 "Људско биће је истодобно тјелесно, биолошко, психичко, културно, друштвено, повјесно. Ово сложено јединство људске природе у потпуности је разбијено у процесу образовања. Оно је подијељено на дисциплине/предмете до те мјере да је постало емогуће научити шта то значи бити људско биће. Потребно је обновити то јединство на такав начин да сватко, гдје гоод се налазио, освијести властито поимање свог особног сложеног идентитета као и оног опћег иднетитета који дијели са свим осталим људским бићима. Због тога би темљно људско стање требало представљати битан предмет сваког одгоја и образовања." Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 20
ЦИЉЕВИ ОБЕАЗОВАЊА ЗА БУДУЋНОСТ 4 "Етика се не може поучавати лекцијама из морала. Она се мора обликовати у духу на темељу спознаје да је људско биће истодобно индивидуа, као и дио друштва и дио врсте. Сваки од нас носи у себи ту троструку збиљу. Зато сваки доиста хумани развој треба садржавати у себи здружени развој индивидуалних самосвојности, развој судјеловања у заједници и развој свијести о припадности људској врсти. На темељу свега тога оцртавају се два велика етичко-политичка циља новог тисућљећа: успоства односа узајамног контролирања између друштва и појединаца путем демокрације и остваривање Човјечанства као планетарнепланетарне заједнице. Одгој треба придонијети не само свијести о нашој заједничкој Земљи-Домовини, него такођер омогућити а се та свијест претвори у вољу за остваривањем земаљског грађанства".Морин, Едгар, 1999, 2002, Одгој за будућност, Едука, Загреб, 23
