ТЕОРИЈА (гр. ) у античко доба је означавала умно гледање, зрење, чисто мисаоно, идеално дел(ов)ање испитивања форме вечног бића по себи које је заједничко свему што јесте. Ова тежња сазнавању ради сазнавања, независна је од корисности и употребе за остваривање одређених циљева.
Израз теорија у модерно доба циљно инструменталне рационалности најчешће се употребљава у значењу повезаног скупа општих искуствено проверених или начелно проверљивих исказа који служи за описивање, разврставање, објашњење, разумевање, предвиђање или етичко и естетско процењивање особина, генезе, структуре, функција, форме и преображаја односа узроковања или узајамног условљавања између сазнаваних појава и проблема.
Постојање више различитих теорија о истим појавама сугерише да свака теорија наглашава други аспект сложених проблема те да теорије треба критички схватати и користити као претпоставке које усмеравају истраживање и процес сазнавања а не као обухватно, неупитно и коначно знање. од Вера Вратуша - Wednesday, 29 November 2006, 11:37 AM
