Подела рада је национално-економски израз друштвености рада унутар отуђења. Или, будући да је рад само израз човекове делатности унутар оспољенја, испољавања живота као оспољења живота, то је и подела рада само отуђено, оспољено постављанње човекове делатности као реалне родне делатности или као делатности човека као родног бића. […]
Разматрање поделе рада и размене од највећег је интереса, јер су оне јасно оспољени изрази човекове делатности као родне делатности и човекове суштинске снаге као родне суштинске снаге.
Да се подела рада и размена заснивају на приватном власништву, није ништа друго већ тврдња да је рад суштина приватног власништва, тврдња коју национални економист не може доказати и коју ћемо ми доказати уместо њега. Баш у томе што су подела рада и размена облици приватног власништва, баш у томе лежи двоструки доказ, с једне стране, да је човеком животу потребно приватно власништво за његово остваривање, а с друге, да је сада потребно укидање приватног власништва.
Подела рада и размена две су појаве, при чијем се разматрању национални економист хвали друштвеношћу науке и у једном даху несвесно изговара притивречност своје науке, заснивање друштва помоћу недруштвених посебних интереса.
Карл Маркс "Економско-филозофски рукописи из 1844. годинe" http://www.marxists.org/srpshrva/archive/marks/1844/ekonomsko-filozofski-rukopisi/ch03/03.htm
