Код патријархалне власти, лично потчињавање господару гарантује као легитимна она правила која је господар установио, а сама чињеница његове суверене власти и њене границе потичу од „норми“, али не из правно заснованих него из норми које је традиција учинила светима. Међутим, у свести потчињених јавља се, пре свих других, чињеница да је тај конкретни господар управо њихов „господар“и уколико традиција или конкурентне силе не ограничавају његову власт, он је и врши неограничено, по својој вољи, и, пре свега, не без икаквих правила.
По својој суштини ... она се заснива на односима строго личног поштовања.
Зачетак ове структуре власти лежи у ауторитету старешине породице у кућној заједници.
Макс Вебер, Привреда и друштво том 2, Просвета, Београд, 1976.година
