ПАРАДИГМА је “ узорни пример ” ( гр . ), образац , форма, као идеја код Платона.
Tomass S . Kuhn употребљава п. у значењу скупа теоријски формализованих уверења коју дели једна група научника о природи истраживане стварности, о критеријуму истинитог сазнања, о врсти питања које треба поставити да би се истражили битни аспект и о истраживачким процедурама и техникама. Уопштена искуства решавања ових важних научних истраживачких проблема се преносе кроз непосредне односе припадника одређене научне заједнице зато што се од њихове даље примене очекују и будући успеси у истраживању, али и из неспремности да се напусти п . којој је дати научник био лојалан током целокупне своје каријере, упркос појаве “аномалија” које јој противрече. До иновације и промене преовлађујуће парадигме долази нагло научном револуцијом а не постепеном акумулацијом знања. Нова генерација научника образована унутар нове парадигме враћа науку у “нормално” стање разрађивања неупитног оквира нове општеприхваћене парадигме унутар којег решава „загонетке“. од Вера Вратуша - Saturday, 3 November 2007, 07:08 PM
