У апстрактим економским теоријама имамо пред собом пример синтеза које су се обично означавале као идеје историјских појава. Оне нам пружају идеалну слику догађаја на робном тржишту при постојању друштвене организације према начелу робно-новчане привреде, слободне конкуренције и строго рационалног деловања. Та појмовна конструкција обједињује одређене односе и процесе историјског живота у један по себи беспрекоран космос замишљених повезаности. Та конструкција, садржајно гледано, има карактер неке својеврсне утопије до које се дошло мисаоним наглашавањем одређених елемената стварности. Њен однос према емпиријски одређеним чињеницама живота састоји се само у томе да тамо, где се утврди или претпоставља да су повезаности које су на апстрактан начин приказане у тој конструкцији, односно да су тржиштем условљени процеси у стварности у некој мери делотворни – посебност тих повезаности прагматички предочити и учинити јасним упућивањем на идеални тип. Та могућност може бити корисна, штавише и неопходна, како хеуристички, тако и за приказивање. Појам идеалног типа развиће наше начело приписивања у току истраживања; он није хипотеза, али настоји показати смер елаборирања хипотеза. Он није приказивање збиље али смера дати средства за јасно изражавање тог приказа. Према томе, он је идеја одређене савремене организације друштва основаног на привреди размене, која је за нас разрађена према истим логичким начелима према којима се идеја средњовековне градске привреде конструисала као генетски појам. Ако се тако приступа, не конструише се појам градске привреде као неки просек привредних начела која су актуелно постојала у свим проматраним градовима, неко такође и као идеални ти. Он се добија једностраним истицањем једног или појединих становишта и уједињавањем читавог низа дифузних, дискретних, овде више, тамо мање присутних, местимично одсутних појединачних појава, које се у складу са једнострано истакнутим појавама склапају у појмовну слику која је у себи јединствена.У својој појмовној чистоћи та се појмовна слика не може наћи нигде у стварности; она је утопија, а историјском истраживању постаје задатак да у сваком појединачном случају утврди колико је заиста близу или далеко од тих идеалних слика, Колико, дакле карактер економских односа неког одређеног града личи на градску привреду у појмовном смислу речи. Ако се пажљиво користи, тај појам чини посебну услугу циљу истраживања и предочавања.
