У овај форум унесите својеисправке, допуне или потпуну замену у доњој табели предложеног облика упоредног приказивања основних одлика три основне теоријске и методолошке парадигме*, уношењем у своју табелу нових рубрика, нових садржаја у постојеће рубрике или сасвим нове табеле.
Упоредни табеларни приказ основних теоријско методолошких парадигми у социологији | |||||
| | Макро дијалектичко реалистичка структурално критичка парадигма | ||||
Онтолошке, антрополошке, епистемолошке, практичке претпоставке теоријских перспектива | Теорије сагласности и немарксистичке теорије сукоба Функционализам и неофункционализам, неке варијанте феминизма | Теорије сукоба инспирисане "новим материјализмом" и дијалектиком Марксизам и неомарксизам, критичка теорија, неке варијанте феминизма | Разумевајућа социологија Формална социологија Теорије рационалног избора | Симболички интеракционизам | историзам, феноменологија, етнометодологија неке варијанте феминизма и постмодернизма |
теоретичара | Конт, Спенсер, Диркем, Парсонс, Мертон, Козер, Луман | Маркс, Грамши, Лукач,Корш; Милс, Гулднер; Адорно, Хоркхајмер, Маркузе, Хабермас | Вебер Зимел, Хоманс | Џ.Х.Мид… Кули Томас | Дилтај, Хусерл, Шиц, Гофман, Бергер, Гарфинкел, Бодријар, Дерида... |
Организму сличан издиференциран и интегрисан друштвени систем међусобно повезаних и нормама регулисаних сродничних, религијско културних, политичких, образовних и привредних улога (институција) и организација које доприносе испуњавању функционалних предуслова опстанка друштва у природном стању равнотеже на темељу сагласности о општеважећим културним вредностим и нормама сарадње упркос постојању слојних разлика изазваних техничком поделом рада. Неформалне и нарочито формалне (законске) казне (санкције) државних институција као репрезената целокупног друштва, контролишу поштовање колективних вредности и норми | Историјски настао начин производње чију материјалну основу (инфраструктуру) сачињава услед класне поделе рада противречна и променљива комбинација производних (својинских) односа и достигнутог ступња развоја материјалних, духовних и организационих производних снага; у капитализму основну противречност између нарасле продуктивности друштвеног рада и приватног присвајања неплаћеног вишка рада привремено стабилизују институције правне, политичке и идејне надградње, попут државне физичке силе, закона у посебном интересу владајуће класе и њене легитимишуће идеологије | Колективни појам за друштвену творевину која представља само производ и начин организације специфичних радњи и односа сарадње и сукоба појединаца. Равноправни извори сукоба су економско богатство, политичка моћ и неједнаки друштвени углед, а поретка физичка сила и вера у легитимност. | Мрежа међузависних друштвених улога у оквиру примарних и секундарних група унутар којих се одвија учење очекиваног друштвено одобреног понашања и долажење до свести о себи путем симболичког узајамног деловања и игре преузимања друштвених улога | Конструкциони резултат процеса здраворазумског класификовања, преговарања о дефинисању од контекста зависног значења свакодневних друштвених ситуација узајамне комуникације, руковођења утиском и субјективног етикетирања друштвеног делања; преиспи тивање неизречених и здраво за готово прихваћених претпоставки о постојању друштвених појава које се своде на субјективну причу о њима | |
о људској природи, појединцу, слободи | Рационални, егоистички и природно неједнако обдарени појединци међусобно конкуришу за ретка добра а кроз социјализацију усвајају колективне начине, мишљења, делања и осећања који постоје изван и независно од њих, те имају принудну моћ да одређују њихово понашање; недовољно и прекомерно интегрисани и нормативним садржајима колективне свести регулисани појединци, склонији су самоубиству | Породично наслеђено место у самоотуђујућој класној подели рада независно од припадника израбљиване и израбљивачке класе битно одређује његове/њене животне шансе, друштвене интересе и вредности; кроз класну борбу долази до самосвести да је укидање класне поделе рада услов разотуђења и развоја потенција стваралачке праксе сваке индивидуе | Само појединци могу да буди носиоци интенционалног, смисаоно оријентисаног и вољног друштвеног делања | До свести о јаству (сопству) долази кроз симболичку вербалну и невербалну комуникацију «лицем у лице» и кроз «очи значајних других», али је и креативан | Слободно одлучује о избору самоидентитета |
о друштвеној неједнакости | неједнаке наград е за улоге и положаје који различито доприносе функционисању друштва су неизбежне и потребне; нагласак на биолошким чиниоцима код социјал дарвиниста | обележава класну предисторију људског друштва у којој властити друштвени производ људи њима господари; нагласак на друштвено историјским чиниоцима и пројекту укидања класне поделе рада | рационализација и бирократизација подразумевају неједнаку расподелу богатства, моћи и угледа | претеже став да су класне, расне, полне ... неједнакости променљиве друштвене институције у односу на став да представљају део људске природе | у пост-модерном друштву опада утицај приписаног статуса и повећава се слобода избора властитог идентитета |
о друштвеној промени | Еволутивно прилагођавање на промене у окружењу кроз диференцијацију институција и раслојавање на темељу техничке поделе рада, може да изазове предвидљиву и привремемену неравнотежу, дезорганизацију, слабљење механичке и органске солидарности, друштвене проблеме, аномију или дисфункције у модерном индустријском друштву, али институционализација сукоба поново успоставља равнотежу и учвршћује друштвени поредак | Када у јединству супротности економске базе одређеног начина производње квантитативне промене постану квалитативне, долази до револуционарног скока или негацији негације и у правној, политичкој и идејној надградњи. Самоорганизовани пролетаријат ( 9/10 разбаштињених најамника) ће свргнути буржоазију (1-10 узурпатора) или ће сукобљене класе заједно пропасти током насилног процеса глобалне акумулације капитала | Религиозне идеје о предестинацији унутарсветовној аскези пуританског протестантизма су имале релативно самостални утицај на првобитну појаву модерног капиталистичког друштва на Западу и светско ширење «гвозденог кавеза» рационализације и бирократизације | фазе развоја личности појединца су повезане са његовим/њеним узрастом,а процес социјализације не спречава процес индивидуације | зрела личност активно мења друштвене структуре кроз узајамно деловање у којем на основу претходног искуства одлучује да ли ће прекршити конвенције |
о науци, закону | По угледу на природне науке и социологија треба да објективно, систематски и емпиријски утврди опште природне позитивне законе коегзистенције и сукцесије функционалних елемената друштвеног организма | Синтетичка наука историје открива историјски специфичне иманентне тенденцијске и сторијске законе који контра-интенционално ограничавају могућност хуманизације природе, натурализације човека и подруштвљавања човечанства | Социологија је наука која хоће да разуме и протумачи друштвено делање, и на тај начин узрочно објасни његов вероватни ток и последице на основу вероватноће типичног друштвеног деловања у одређеним условима, које се може разумети на основу типичних мотива делатника | Социологија има задатак да посматра и тумачи представе које имају људи једни о другима као чврсте чињенице | Социологија није и не може да буде наука због непредвидљивости непоновљивости људског слободног интенционалног деловања; постоји више једнако вредних тумачења истина |
о методи | Друштвене чињенице треба посматрати као објективне ствари, споља видљиве опште присутне карактеристике независне од специфичности индивидуалних испољавања | Дијалектика у позитивно разумевање објективно постојећег позитивног стања уноси разумевање његове негације, његове нужне пропасти – јединство теорије, методе и праксе | смисаоно и узрочно адекватно приписивање идеално типског значења друштвеном делању масе појединаца | Систематско посматрање динамике малих група | Уживљавање у стварно значење и унутрашње мотиве које појединци сами приписују својем делању у свакодневном животу |
о техникама | Анкета, експеримент, које независни истраживачи могу да понове на испитаницима као пасивним објектима прикупљања обавештења која се статистички анализирају и квантификују | Квантитаивне технике допуњују квалитативне Учесничко истраживање усмерено на решавање проблема кроз групни интервју и дискусију током којег сви заинтересовани од објеката истраживања постају његови субјекти | Конструкција идеалног типа , мисаони експеримент, секундарна анализа докумената | Израда социограма | теренско посматрање са учествовањем, дубински неструктурисани интервју, биографија |
о примени резултата | Опис стања у циљу предвиђања и процене техничких мера политике конзервирања или унутар системске реформе слабих институција ради постизања адекватније социјализације и јачања колективних вредности | Опис стања у циљу спровођења еманципаторских структуралних реформи односа моћи или радикалне трансформације поретка у смеру праведније расподеле у складу са резултатима рада док се не развију довољно производне снаге за расподелу према потребама | За вредносно неутрално утврђивање најекономичнијих средстава за постизање изван науке одабраних циљева; самоосвешћивање крајњег смисла властитог деловања | За поправљање друштвене климе у малим групама и организацијама, ресоцијализацију девијаната кроз контакт са прихваћеним обрасцима понашања | За задовољење безграничне радозналости према разноврсности људског узајамног деловања |
Критика | Не поставља питање за кога су институције функционалне, занемарује моћ као игру нулте суме, пацификује сукобе, нетачно претпоставља постојање сагласности о вредностима | Занемарује постојање сарадње и друштвене кохезије, залаже се за наводно утопијски неостварив облик организације друштвених односа | Конструишући идеални тип капитализма као мирољубивог остваривања добити на тржишту занемарује насилно наметање капиталистичких односа широм планете, залаже се за колонијалну политику Немачке | Концентрација на микро проблеме, занемаривање макро структура које обликују интеракцију, субјективистичко уверење да језичке игре, етикете или телевизијске слике представљају једину стварност | |
* Парадигма је скупина веровања коју дели група научника о томе какав је истраживани свет, шта важи као истинито и валидно знање, које врста питања и зашто треба поставити и које врсте процедура треба следити да би се одговорило на ова питања