 | Klase, staleži, stranke |
|
Класе Сталежи Странке Да бих смо појмовно разумели и теоретски схватили тему из наслова, класе, стележи и странке, морамо у почетаку установити основне разлике и одређене дефиниције, како бих имали комплетну слику текста о коме је реч. Класе: „ Класе нису заједнице мада представљају чест и могућ основ заједничког делања. О класи можемо говорити онда кад постоји један специфичан узрочни чинилац који одређује животне изгледе извесног броја људи, али само уколико овај чинилац представља економске интересе у својини над добрима и погодностима за стицање прихода под условима робног тржишта (класни положај).“ (М. Ђурић, Вебер, 342) У овом цитату М.Ђурић нам конкретно представља класу, у пуном њеном смислу речи и начин на који можемо, требамо и морамо да приметимо разлику и елементе потребне да би се одређени број људи сврстао у класу. Од клучног значаја за класу је „класни положај“ о коме ће бити речи у даљем тексту. Сталежи: „Насупраот класама, сталежи су редовно заједнице. Насупрот класном положају, који је чисто економски условљен, изразом „сталешки положај“ обележићемо сваку типичну компоненту животне судбине људи која је условљена специфичном, било позитивно или негативном, друштвеном оценом угледа које се вазује за било какво заједничко својство многих појединаца.“ (М. Ђурић, Вебер, 348) Кроз цитат М.Ђурића, можемо установити јасну разлику између сталежа и класа, а компонента на коју нам аутор текста скреће пажњу и која је најважнија за сталеже јесте „углед“ који се поседује у друштву. Странке:“ Делање странака се пре свега оријентише на задобијање друштвене моћи, што значи да оне утичу на заједничко делање без обзира на то какав је његов садржај. Странке пре свега обитавају у сфери моћи и врше утицај на друштвени поредак.“ (М. Ђурић, Вебер, 357) У овом кратком цитату треба увидети правац делања и циљ ка коме теже странке као друштвене творевине и њихов положај на тржишту. Класе: С обзиром да смо на почетку текста дали кратку дефиницију класа, о класама бих још треабали рећи: -Класе нису заједнице -Одликује их специфичан узрочни чинилац који одређује животне изгледе извесног броја људи -Класни положај, који се дели по врсти својине која се може употребити за стицање зараде, с једне стране, и услуга које се могу пружити на тржишту, с друге стране. -Својина и не мање својине Ово су основне категорије свих класних положаја које аутор текста издваја као најважније и најбитније чињенице. Требало би још додати да је за појам класе заједничко још: „ да је врста изгледа на тржишту, она инстанција која представља заједнички услов судбине појединаца. У овом смислу, класни положај је у крајњој линији положај на тржишту. Насупрто томе, они људи на чију судбину не утиче шанса да за себе употребе добра и услуге на тржишту (робови), нису класа у техничком смислу речи, већ само сталешка група. „Главни чинилац који доводи до стварања класа јесу економски интереси, и то они који су везани за постојање тржишта.“ (Вебер, Ђурић 343/344) Економски интерес доводи до заједничког делања и условљавања класног положаја, на тај начин удруживањем својине класа врши одређени притисак на тржише из кога произилази класно делање припадника једне класе, из чега настаје нуспојава звана масовно делање (масонство), чиме би се евентуално успоставило једно тржиште, које зависи од општих културних услова, нарочито оних интелектуалне врсте и од степена насталих супротности. Масовно делање доводи до класних борби које су веома интеренсантан појам, а заснива се на моћи својине тако да иста добије највећу могућу вредност на тржишту. На крају да резимирамо основе појмове класе које аутор истиче као најважније: својина, класни положај, тржиште, економски интерес. Сталежи Битне дефиниције за сталеже су: -Сталежи су редовно заједнице -Истој сталешкој групи могу припадати о онај који има својину и онај који нема -Сталешки и класни положај су у суштој супротности, сталешки положај утиче на судбину људи која је условљена специфичном, позитивном или негативном, оценом друштвеног угледа. Оцена се везује за поједница. -Сталешки углед се обично изражава и кроз одређни стил живота „Сама својина не доводи увек до признања сталешког угледа, али ипак по правилу с протоком времена. “ (Вебер, Ђурић 348) Према овоме, сама својина не значи и не вреди много, ако та својина није стечена у сталешкој конвенцији њиховог слоја. Тада време ступа на снагу док се та својина не покаже корисном на самом тржишту. У том случају сталеж постаје класа. „Управо сталешка слојевитост спречава слободан развој тржишта. Најпре у погледу оних добара које сталежи повлаче са из слободног саобраћаја, путем монопола.“ (Ђурић 355) Овде можемо установити да разлику између класног и сталешког делања где сталежи врше монопол тржишта, док класе врше масовно делање из кога већина може доћи до зараде. Међутим, сталешки углед је управо она света компонента која доводи до позитивног или негативног осећања достојанстваи друштвене оцене. „Само код негативно повлашћених сталежа долази до специфичне промене у осећању достојанства и мора се потхрањивати вером у Бога. Док код позитивно повлашћених сталжа осећање достојанстава се односи на њихово биће које не зна ни за шта изнад себе, њихово царство је овоземаљско, и утиче на њихову лепоту и ваљаност у друштву. Сталеж снажу утиче и на стварање екстремних типова и оснива се на селекцији појединаца који имају одређене особине.“ (Вебер, Ђурић 351/352) Кроз овај део текста можемо уочити јасну мополизацију друштвеног угледа који, који са већ поменутим протоком времена може довести до тога да не само појединац већ целокупан народ, почне веровати да је овоземаљски, и да је цео свет његов. Сам утицај екстремних типова треба да увидимо на најимпресивнијем примеру ,на који нам аутор текста скреће пажњу, народа, а то су Јевреји. Екстремни типови доводе до стварања КАСТА, као одлике развијене сталешке слојевитости. Ту такође постоје две различите групе на које нам аутор скреће пажњу. „Сталешко одвајање које је прерасло и касту разликује се од чистог етничког одвајања по томе што оно претвара хоризонталан распоред неповезаних етничких група које стоје једна поред друге у вертикалан систем друштвене хијерархије.“ (Вебер, Ђурић 351) Аутор цитата нам скреће пажњу на хоризонталан систем, који види као позитивну старну у етничком одвајању и кастама, а то најбоље можемо видети из следећег примера: „Хоризонталан карактер етничког одвајања условљава узајамно одбијање и презир, али допушта свакој заједници да свој углед сматра највишим. Кастинско одвајање ствара друштвену хијерархију и признаје да повлашћене касте и сталежи имају више угледа од других, из разлога обављања одређених функција у политичком животу.“ ( Ђурић 351) У овом делу долазимо до јако битне ставке са почетка текста, а то је: углед (или престиж), који може бити основ моћи, како политичке тако и економске, што је често и био, а да би се таква моћ могла заштити, потребан је допунски чинилац који ће јамчти за његову сигурност. „Допунски чинилац је правни поредак који повећава вероватноћу поседовања моћи и угледа, али их не може увек обезбедити.“ (Вебер, Ђурић 341/342). Овом цитату посветићемо мало више у следећој теми (политичке странке). „На сасвим упрошћен начин могло би се рећи да се класе разликују на основу њиховог односа према производњи и стицању економских добара, а сталежи на основу њихове потрошње одбара у облику специфичног стила живота.“ (Ђурић 356) Овим цитатом аутора треба уочити јасно изражену разлику иземђу класа и, и сталежа, где су класе носиоци економске моћи, а сталежи носиоци друштвеног угледа. Овде бих ставио тачку на две суспротстављене групе, и њихову борбу за угледом и позициом у друштву, и правима која остварују и прешао бих на тему која их може објединти да делају у правцу интересовања друштва као глобалне заједнице, и тезу која ствара правац делања друштва и очувања друштвене моћи као такве. Политичке странке: -Странке обитавају у сфери моћи - заједничко делање странака увек има карактер друштва -делање странака је усмерено ка неком циљу коме плански тежи -странке мог да заступају интересе који су условљени класни и сталешким положајем -за странке није потрбно да буду ни чисто класне ни чисто сталешке творевине -странке представљају друштвене творевине које се боре за власт, и често су организоване на строго ауторитиван начин „Странке могу постојати само у оквиру заједница које су на било који начин друштвено организоване, и које имају било какав рационалан поредак и један апарат састављен од људи који су спремни да га спроведу.“ (Вебер, Ђурић 351) „Странке се битно разликују по структури заједничког делања на које теже да утичу. Разликују се још по томе да ли у заједници постоји сталешка или класна слојевитост, и по томе каква је структура владавине у оквиру једне заједнице.“ У кратком тексту аутора кроз који нам је представио странке као друштвене заједнице, које су свом облику легитимне творевине једног друштва и једног друштвеног апарата. Из датог текста долазим до закључка да кроз странку као друштвену творевину, класа ствара тржиште на које пласира своју својину и економску моћ, а сталежи демонстрирају свој углед (престиж) заједничким делањем монополизују положаје у сфери странке. Свој рад о класама, сталежима и странкама завршићу цитатом аутора, а он гласи: „Класе, сталежи и странке представљају најшире друштво, а нарочито заједничко делање у политичком смислу.“ (Вебер, Ђурић 358) Референт: Станковић Иван Литература: Михајло Ђурић, „Социологија Макса Вебра“ Матица Хрватска 1964, стр. 341-358 |
