 | Karl Marks "Teze o Fojerbahu" |
|
Филозофски факултет Београд Социологија Реферат МАРКС О СТАНО ВИШТУ НОВОГ МАТЕРИЈАЛИЗМА (ТЕЗЕ О ФОЈЕРБАХУ) Увод у социологију Професор Студент др Вера Вратуша Жуњић Стефан Мандић Београд, октобар 2010 МАРКС О СТАНОВИШТУ НОВОГ МАТЕРИЈАЛИЗМА (ТЕЗЕ О ФОЈЕРБАХУ) Написано: пролеће 1845. године 1.„Главни је недостатак свега досадашњег материјализма (укључујући и Фојербахов), што предмет, стварност, осећајност схвата само у облику објекта или опажања а не као осећајну људску делатност, праксу, не субјективно... Фојербах жели осећајне објекте који су заиста различити од објеката мисли, али саму људку делатност он не схвата као предметну делатност.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Стварност бића није само пасивна објективност. Објект је у исто време и властити субјект, односно он себе практично мења и гради. Тамо где се покушава одвојити објеткт од субјекта раздире се сама људкса суштина. Човек једино може бити субејкт кроз своју делатност која га спаја са спољашњом стварношћу. 2. „Питање да ли је људком мишљењу својствена предметна истина, није питање теорије, него је практично питање. Човек мора у пракси доказати истину, тј. стварност и моћ, овостраност свога мишљења.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Само она идеја која може да се конкретизује у стварном свету доказује своју истинитост. Апстрактне конструкције, неповезане са стварношћу и непримењиве у пракси, никада не добијају шансу да се развију. Помоћу њих се не може доказати истина нити властита моћ субјекта. 3. „Материјалистичко учење о мењају оклоности и одгоју заборавља да људи мењају околности и да сам одагајатељ мора бити одгајан. Стога оно мора делити друштво на два дела-од којих је један изнад друштва.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Човек револуционарном праксом мења свет око себе, а самим тим и себе. У старом материјализму друштво се цепа на два дела у којем је један део објект без могућности промене ситуације у којој се налази. Ту се заборавља да је сваки човек субјект, који, без обзира на тешкоће, превазилази нужности које га окружују. 4. „А што се световна основа удаљује од саме себе и фиксира себи царство у облацима, може се објаснити само из подвојености те световне основе која сама себи противречи. Дакле, треба је разумети у њој самој и њеној противречности и практично револуционизирати.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Отуђеност која се рефлектује у друштвеној надрградњи свој корен има у (економској) бази. Тај корен се заснива на противречности у самој бази (између производних снага и производних односа) и он се мора разумети и превазићи. Његовим превазилажењем превазиће се и само отуђење. 5. „Фојербах, незадовољан апстрактним мишљењем, жели опажање; међутим он не схвата осећајност као практичну људку-осећајну делатност.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Фојербах не схвата да је и само опажање повезано са свеукупном љдуском осећајном делатношћу кроз коју је човек повезан са стварношћу око себе. Отуђујући опажање од конкретне делатности остаје се на апстрактном мишљењу и оно се не може превазићи. 6. „Али људска стварност није апстрактум који је својствен појединачном индивидууму.У стварности она је свеукупност друштвених односа.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Људска суштина није индивиуални апстрактум одвојен од конкретних друштвених односа. Она је повезана са друштвеним тоталитетом и само ако се разуме њихова међусобна интеракција разумеће се и људска егзистенција . 7. „Стога Фојербах не види да је само „религиозно осећање“ друштвени производ и да апстрактни индивидуум којега он анализира припада одређеном облику друштва.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Да би се схватио положај човека, мора се схватити облик друштва којем припада. Односно, он се мора анализирати као друштвени продукт одређене епохе која условљава и његово „искривљено“ виђење себе и стварности око себе. 8. „Сав друштбени живот је у суштини практички.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Људи својом праксом стварају и мењају друштво. Они једино праксом могу мистификовано решење превести у рационално. 9. „Највише до чега долази посматрачки материјализам, тј. материјализам који осећајност не схвата као практичну делатност,јест опажање појединих индивидуума и грађанског друштва.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Стари материјализам је у стању само да допре до појединих индивиуа, које не може да повеже са друштвеним односима у којима се те индивидуе налазе. 10. „Стајалиште је старог материјализма грађанско друштво, стајлиште новога је људско друштво или друштвено човечанство.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Својом способношћу да схвати однос човека и друштва који настаје кроз праксу, нови материјализам је у могућности да тај однос промени и побољша и створи људско друштво или друштвено човечанство. 11. „Филозофи су свет само различито интерпретирали, ради се томе да се он измени.“ (Тезе о Фојербаху, 1845., Карл Маркс) Једино је револуцијом могуће променити свет. Свет се мора критички сагледати и радикално изменити. Овим се долази до закључка да је задатак друштвених наука, а нарочито социологије, схватање друштвених противречности чијим укидањем се прелази из „царства нужности“ у „царство слободе“ ИЗВОР: Извор: хттп://www.марxистс.орг/српсхрва/арцхиве/маркс/1845/мисц/тезе-фојербах.хтм |